Predstavnici Srbije i Kosova su pre tačno mesec dana u Severnoj Makedoniji, uz posredstvo EU i podršku SAD, postigli usmenu saglasnost oko aneksa primene evropskog predloga za rešavanje kosovskog pitanja, ali je jedna od glavnih tačaka – početak formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), ostala glavni kamen spoticanja.
„Naš fokus je na implementaciji dogovora o normalizaciji odnosa između dve zemlje, kako bi im se pomoglo da razviju mirnije, predvidive odnose kao susedi, što će omogućiti i veću stabilnost, sigurnost i prosperitet u regionu. SAD i EU očekuju od obe strane da ispune obaveze i primene ranije sporazume iz dijaloga, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom, što su potvrdila dvojica lidera na sastanku 18. marta u Ohridu“, navodi se u pisanom odgovoru Stejt departmenta i dodaje da SAD ostaju aktivno angažovane u podršci Srbiji i Kosovu na implementaciji.
Iako je ZSO dogovorena Briselskim sporazumom 2013. godine i potvrđena evropskim predlogom i aneksom iz Ohrida, u vezi sa tim pitanjem nije bilo pomaka u proteklih mesec dana. Premijer Kosova Aljbin Kurti nedavno je izjavio da se „ne mogu izbeći prethodni sporazumi sa Srbijom“, ali da će se pobrinuti da ZSO ne bude „treći nivo vlasti na Kosovu“. Sa druge strane, Beograd traži formiranje ZSO i kao uslov za učešće Srba na lokalnim izborima na severu Kosova.
Prema aneksu iz Ohrida, dve strane je trebalo da podrže Deklaraciju o nestalim osobama. Kako je početkom aprila izjavio portparol EU Peter Stano, šefovi pregovaračkih timova usaglasili su se oko nacrta deklaracije, a nacrt treba da potvrde i zvaničnici dve strane na visokom nivou, na narednom sastanku koji je najavljen za 2. maj.
Rok od trideset dana koji se pominje u aneksu – da Srbija i Kosovo uz pomoć EU formiraju zajednički komitet za praćenje sporazuma o normalizaciji – ispunjen je danas, na dan isteka, saopšteno je iz EU.
„Zajedničkim odborom za praćenje predsedavaće specijalni predstavnik EU za Dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak. Kosovo će predstavljati njegov ambasador u Briselu, Agron Bajrami, a Srbiju glavni pregovarač, Petar Petković“, navodi se u saopštenju EU.
EU navodi da će dužnosti odbora biti definisane na sastanku koji će uslediti posle susreta na visokom nivou, 2. maja u Briselu.
Glas Amerike uputio je Evropskoj uniji pitanja o tome kako ocenjuje razvoj događaja na terenu mesec dana posle dogovora iz Ohrida, kao i to što nema pomaka u ispunjavanju glavnih tačaka, ali odgovor nije stigao.
Političke posledice (ne)ispunjavanja dogovorenog
Tenzije na Kosovu su, u međuvremenu, ponovo porasle zbog nekoliko incidenata – poslednji među njima bio je ranjavanje Srbina Milana Jovanovića od strane pripadnika kosovske policije, koji su potom uhapšeni.
Izvor tenzija su i lokalni izbori na severu Kosova raspisani za 23. april, na kojima Srpska lista neće učestvovati zbog neispunjavanja obaveze formiranja Zajednice srpskih opština i povlačenja kosovskih specijalaca sa severa.
Srđan Cvijić, predsednik međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politku (BCBP) u izjavi za Glas Amerike kaže da se obe strane bore sa političkim implikacijama dogovora iz Ohrida.
Ocenjuje da na Kosovu postoji izraziti nacionalizam koji je prepreka ispunjavanju obaveza. Kako kaže, na Kosovu su najglasniji protivnici formiranju ZSO bivše pristalice premijera Kurtija, na koje Brisel i Vašington nemaju veliki uticaj.
“Uspostavljanje ZSO je izrazito nepopularno u javnom mnenju na Kosovu i svako gleda da ućari svoj politički deo kolača iz te priče, mislim da se radi o tome. Pristanak na tako nešto koji proističe iz Ohriskog sporazuma do određene mere slabi Kurtija i to drugi politički igrači, oni koji mogu – gledaju da iskoriste”.
Kada je reč o Srbiji, Cvijić podseća da je predsednik Aleksandar Vučić počeo da putuje po zemlji i građanima objašnjava kakvi su izgledi da Beograd ostvari deo svojih interesa u vezi sa ZSO, dok su istovremeno desničarske političke partije krenule u kampanju protiv evropskog predloga.
“Rekao bih da su demonstracije protiv sporazuma koje su bile prilično slabe i neodržive, i pokazale koliko je to pitanje generalno bitno prosečnom biraču u Srbiji. Ono je bitno tek toliko da se ispuni neka forma, pogotovu nacionalističkim biračima, ali da se oni ne bude i ne ležu u krevet uveče misleći o Kosovu”, kaže Cvijić.
