Deset godina je prošlo kao tren. Briselski sporazum potpisao je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i objasnio šta će za Srbe sa Kosova značiti Zajednica srpskih opština.
„Zajednica će imati velika ovlašćenja kada je reč o izboru komandanta, predlagaće regionalnog komandanta policije, imaće srpski sastav policije, srpski sastav pravosuđa, imaće odeljenje Okružnog suda u Severnoj Mitrovici. Zajednica će imati sedište u Mitrovici, svoju imovinu, račun, Skupštinu, predsednika, potpredsednika i veće kao vrstu vlade, izvršna ovlašćenja kada je reč o obrazovanju i kulturi mnogo bolje nego što su predlozi do sada bili“, rekao je tadašnji premijer Dačić 19. aprila 2013.
Deceniju kasnije od velikih ovlašćenja ostaje samo Dačićev paraf. Od Sjedinjenih Država stižu uveravanja da će Zajednica biti formirana.
„Ono što svi predstavnici u pregovorima ističu, kao i naš predstavnik Eskobar, jeste što pre to bolje, upravo je 10 godina od Briselskog sporazuma i krajnje je vreme da se Zajednica srpskih opština pretvori u stvarnost, to nam je prioritet, mi nećemo odustati dok se to ne ostvari“, rekao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Navodno je srpski premijer i pevao tadašnjoj visokoj predstavnici Ketrin Ešton. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić spavao je na patosu u toku pregovora da bi izdejstvovali sporazum koji ima 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština,
„Veoma je važno da budemo svesni da je ovo korak dalje od prošlosti i za obe strane korak bliže Evropi“, poručila je tada Ketrin Ešton.
Decenija tapkanja u mestu
A čini se da smo ni manje ni više nego 10 godina tapkali u mestu ili smo možda čak i nazadovali i mnogo toga predali, ocenjuju pravnici, a ništa dobili zauzvrat.
„Jedno od obeležja nezavisnosti jedne države, jedne teritorije, jeste naravno pravosudni sistem ono što je zapravo počelo briselskim sporazumom kao međunarodno obavezujućim dokumentom to se sada nastavlja francusko-nemačkim sporazumom Mi smo sada u fazi svega toga što je prihvaćeno i svidelo se to nekom ili ne, odricanju nad delom teritorije“, kaže advokat Jovam Rajić.
Analitičari, međutim, ocenjuju da je u briselskim dijalozima dogovoreno više od Zajednice, ali i da mnogo toga nije sprovedeno.
„Analiza pokazuje da ne postoji ni jedan sporazum od 40ak briselskih koji je do kraja ispunjen, apsolutno ni jedan, čak ni onaj o katastrima ili o pečatima nema nikakvih informacija, šta je na primer sa Fondom za sever Kosova, gde su novci, dakle niko tu nije nevin“, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Ako bi se napravilo poređenje sa najključnijom tačkom novog sporazuma, kojim bi trebalo da se normalizuju odnosi, deluje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao sada jedini pregovarač, pristao na nešto što je potpisnik Briselskog sporazuma odbio pre 10 godina.
„Izbačena je odrednica da Srbija ne treba da blokira Kosovo u međunarodnim organizacijama, samim tim u Ujedinjenim nacijama. Imajući to u vidu ovaj sporazum je mnogo povoljniji nego bilo koji do sada“, rekao je Dačić pre deset godina.
Sada Srbija na takvu odredbu pristaje, Vučić je nije potpisao, ali Brisel smatra da je i to prihvatio.
