Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići rekao je u Skupštini da smo “danas svedoci esencijalne degradacije dijaloga”.
“Prvo pitanje koje želim da postavim premijeru je “Šta ima novo, da li postoji Zajednica?”. On je sinoć uništio svoj politički život. Postoji Zajednica kad god je rekao da je nema. Ova igra reči ima vek trajanja a to se dešava kada treba da pređete na dela.
Krasnići je rekao da je Kurti prešao put od čoveka koji je govorio “Ne pregovorima do samoopredeljenja za Srbe”. Ali ipak možda nije uradio nešto grozno, ali je ugrozio svoje glasače jer im je govorio protiv Zajednice”.
Činjenica je, kaže, da i od finalnog sveobuhvatnog sproazuama sa priznanjem u centru Kosovo došlo do privremenog sporazuma.
“Ta degradacija je odgovornost premijera Kurtija, da dođemo do ove tačke to je njegova krivica. Premijer sa njegovom arogancijom i greškama koje je napraviodoveo do situacije da su naši partneri izgubili ambiciju za finalnim sporazumom”. Kaže da su se EU i SAD dve godine se suočavala sa arogantnom osobom. “Nije uradio ništa šta je obećao, kao što je obećanje za tablice. EU i SAD odrekli su se finalnog sporazuma i izgubili su ambiciju”, kazao je Krasnići.
Ljurim Abdidžiku, predsednik Demokratskog saveza Kosova je kazao da su objašnjenje Kurtija izgubila svoju vrednost.
“Ona se obavljaju kada je sve završeno, i poslanici i Skupština ostaju u informativnom mraku ili još teže merimo reči onoga što se kaže ovde i sve se to čini nakon nekoliko dana ili posle sastanaka u Briselu. O čemu onda mi govorimo? Ustalom šest uslova Kurtija po pitanju Asocijacije, to je sve učinjeno 27. febura i zaključeno Anekosom u Ohridu”.
I Abdidžiku je podsetio na Kurtijeve reči da će “Asocijacija biti deo finalnog sporazuma, te da će biti sprovedena posle priznanja”. Međutim, kaže da je nakon dva meseca postignut sporazum da obe strane i naloženo je da odmah počnu primenu i “samoupravljanje srpske zajednice na Kosovu”. “Ne govorim samo o trasformaciji koju je postigao, ni o zahtevanju za izvinjenje, ni o onome o čemu je razgovarano u avgustu, ne ni o reciprocitetu za Albanace koji žive u Preševu, već o šest tačaka iz avgusta”.
Kaže da oseća duboku žalost zbog promene u Kurtijevoj politici.
“Žao mi je onih kojih je prevario i imam žaljenje za izgubljeno vreme za Republiku Kosovo”.
Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova kaže da je sada stavljeno pod znak pitanja što je postignuto u proteklih dvadeset godina. “Stanje u našoj zemlji je ozbiljnije i potrebno je da kao Skupština ojačamo našu agendu ojačanja naše državnosti. Mi treba da budemo iskreni sa građanima Kosova. Sporazum je zaključen na dan kada su se složili u vezi načelnih dokumenta. Drugo Aneks kojim su se složili je deo integralnog sporazuma”.
To su obaveze i za Kosovo i za Srbiju, naglašava šef poslaničke grupe AAK. “Ovim sporazumom dijalog i diskusija sa EU će biti nastavljeni godinama, za nas to treba da bude iskorišćeno kao mogućnost ojačanaj države Kosova ali to je i potencijal za nedostatke i propuste”.
Kaže da je važno da premijer Kosova ne izgubi cilj i da ne koristi ovaj proces kao diskusiju između pozicije i opozicije, kao borbu vlasti protiv opozicije, već mogućnost i posvećenu pažnju za postizanje međusobnog priznavanja sa Srbijom. “Završni cilj treba biti međusobno priznavanje”, naglasio je Tahiri.
On je poručio da Kosovo treba da radi na tome da preostalih pet članica EU prizna kosovsku državnost.
Šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari Ljilja rekla je da je Kosovo nazadovalo u procesu, kao i da je vreme da dobije status kandidara za članstvo u EU.
„Ono što je neosporno jeste da ovaj proces ima uski okvir delovanja s obzirom da je počeo 2013 godine, Briselski sporazum je ratifikovan u Skupštini Kosova dok, srpska strana nije ratifikovala i učinila izmene i dopune i to dovodi Kosovo da da nema uspeh u procesu koji je neizbežno tu. Međunarodni partneri koji vode dijalog trebaju da nas tretiraju kao države, znači Kosovo i Srbija a ne Priština i Beograd. Danas dve države rešavaju probleme, ne može se reči da je suverenost jedne manji u odnosu na drugu. Danas Srbija ima status zemlje kandidata za članstvo u EU, dok Kosovo nema taj status, znači da smo ispod njih. Srbija nikada nije imala spremnost da prizna Kosovo sem ako dođe do teritorijale razmene. Kosovu je potrebno članstvo u međunarodnim organizacijama“, rekla je ona.
Premijer Kurti je upitao poslanike Samoopredeljenja „zbog čega međusobno priznanje nije realizovano ako ste dobro pregovarali“?
„Realizovano je 39 sporazuma od 02. jula 2015 godine, zbog ćega nije realizovano međusobno priznanje ako ste dobro pregovarali. Ja rukovodim ovom zemljom već dve godine, zbog čega onda to vi niste uradili, tačno je da želimo međusobno priznanje. Srbi na Kosovu nisu narod oni su zajednica, narod je narod Kosova i ništa drugo. Sporazumi od 2013 i 2015 godine su Dačić i Vučić potpisali, a oni sada beže od potpisivanja ovog bazičnog sporazuma a nekada su trčali da ga potpišu. Od potpisivanja sporazuma sa vama, došli smo do toga da sada beže od mene.“
