Osmani je pozvala međunarodnu zajednicu da usmeri „pritisak na Srbiju“ kako bi poštovala preuzete obaveze iz Osnovnog sporazuma, oko kog su se dve strane usaglasile u Briselu 27. februara, kao i iz Aneksa za njegovu implementaciju, koji je dogovoren u Ohridu 18. marta.
„Mislim da svi napori, svi pritisci, zalaganje međunarodne zajednice, treba da budu upravo na (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću“, rekla je Osmani.
Podvukla je da Sporazum o normalizaciji odnosa predstavlja „de fakto priznanje Kosova“, te ukazala da se u njemu pominje poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, te ravnopravnost među stranama.
„Jedino što nedostaje je priznanje, koje on (Aleksandar Vučić) nije potpisao“, rekla je Osmani.
Napomenula da su „svi ugroženi“ dok predsednik Srbije odbija da implementira Sporazum.
„Zaista se nadam da će biti jasna kazna međunarodne zajednice za Srbiju“, naglasila je Osmani.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. marta ponovio da Beograd neće primeniti delove koji se odnose na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Osmani tvrdi da je Vučić ovakvim izjavama prekršio član četiri Osnovnog sporazuma, u kome piše da Srbija neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Prethodno je i premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio da međunarodna zajednica treba da osudi Srbiju što je odbila da potpiše evropski predlog za normalizaciju odnosa i Aneks za njegovu implementaciju.
Komentarišući član sedam Sporazuma o normalizaciji odnosa, Osmani je rekla da on za nju znači potpuno poštovanje odluke Ustavnog suda oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Član sedam se odnosi na poseban aranžman za srpsku zajednicu ili pružanje „određenog nivoa samomenadžiranja“ a Osmani smatra da bi on trebao da definiše prava srpske zajednice na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova.
Specijalni izlasanik za dijalog Miroslav Lajčak je 22. marta za RSE rekao da se taj član odnosi na formiranje Zajednice.
Kosovo i Srbija su sporazum o formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom postigli 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije, dok su dve godine kasnije usaglašeni principi na osnovu kojih bi ona trebala da bude osnovana.
Kurti se oštro protivio formiranju ove Zajednice uz navode da nisu moguća monoetnička udruživanja.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od tih principa nisu u skladu sa zakonima ali je zaključeno da mogu biti usaglašeni.
