“Svako pompezno najavljivanje rešenja, uči nas istorija kada posmatramo sve političke procese i dogovore u zadnjih 50-100 godina, svako pompezno najavljivanje dobrog rešenja, kvalitetnog rešenja sa mnogo tačaka nam govori da će se vrlo teško ići u pozitivnu realizaciju kompletnog plana”, kazao je za Kim radio Veroljub Petrović iz Humanog centra Mitrovica.
“Ovaj sastanak, bez obzira što ga svi proglašavaju za ključni, nikako neće biti ključni. Ja sam sretao za 20 i nešto godina mnoge ljude koji su mislili da če preko kolena nešto da prelome, da će nešto da se reši, da će da se podeli, da će ovo, da će ono. Uvek sam bio stava da to ne ide tako lako. Sve to što se godinama nagomilavalo nije lako rešivo. Sada smo došli do trenutka da neće ništa konkretno i jasno da se desi”, smatra direktor RTV Mir iz Leposavića Nenad Radosavljević.
Nešto više nade da odlazak dvojice lidera u Ohrid neće biti samo puka poseta ovom turističkom centru na obali jezera u Severnoj Makedonij ima izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević.
“Očekujem da će neka vrsta usmenog dogovora biti postignuta u Ohridu i da će taj usmeni dogovor u daljem nastavku procesa tačnije odrediti jasne smernice oko implementacije do sada dogovorenog, uključujući i rokove kroz plan implementacije, odosno kroz mapu puta. Da će jasno označiti šta su prioriteti, koja je dinamika implementacije i ko je za šta odgovoran u tom procesu, kako bi se ovaj, do sada, ako mogu tako da kažem, zaista nedovršeni proces pregovora preneo na jedan novi nivo”, rekao je on.
Aleksandar Jablanović iz Partije kosovskih Srba, sa druge strane, ne očekuje da će 18. marta u Ohridu doći do značajnijeg pomaka u pregovorima između dve strane.
“Mislim da su dve strane i dalje jako udaljene u svojim viđenjima budućnosti ovog prostora, da su i jedan i drugi pregovarač, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti svoju političku karijeru, barem ovu unazad 10 godina gradili na nekim stvarima koje bi sporazum Beograda i Prištine, pod ovakvim uslovima, direktno kvario”, kazao je on za Radio Kim.
ZSO još neizvesna i daleka
Vreme potrebno za implementaciju svega načelno dogovorenog u Briselu 27. februara ove godine neće na terenu usporiti u poslednje vreme vrlo izraženi trend odlaska ljudi sa Kosova, upozorava Veroljub Petronić.
“Dve godine će biti ovaj probni pilot-projekat, da ga nazovemo probni pilot-projekat Zajednice srpskih opština (ZSO), a za to vreme će još mnogo Srba otići. Takođe će i mnogo Albanaca otići jer već za koliko 10 meseci biće vizna liberalizacija. Jednostavno, ovaj region i deo Evrope više neće biti problematičan i pojaviće se oni: ’Eto, kao, rešili smo stanje na Kosovu’. Kako je rešeno? Ko je hteo da ide, on je otišao, ko nije imao gde da ide, on je ostao. Srpski narod će doći na 5% ili čak ispod 5%. Prihvatanjem priče oko ovog nemačko-francuskog plana ili evropskog plana i oko početka implementacije delova planova za formiranje ZSO, jer se još uvek ne znaju modaliteti, postoji nekoliko modela na koji način bi trebalo da se ona posmatra, plašim se da ćemo doći u situaciju kao što je bilo za IBM-ove, integrisane granične prelaze, da će svako da tumači dogovor na svoj način, onako kako on želi”, rekao je on.
“ZSO je jedna od dobrih stvari koja može da se desi srpskoj zajednici”, naveo je Nenad Radosavljević i dodao da ona neće biti formirana “tako brzo”.
“Vidimo da se nekih 15 različitih varijanti iz iskustava iz Evrope predlažu kao modeli kako ZSO treba da funkcioniše, odnosno koja ovlašćenja treba da ima. Laž je ono što se sada prezentira u Srbiji u medijima od raznih kvazi-analitičara koji govore kako je to sve sada već definisano. Nije ništa definisano i statut nije nikada napravljen. Odnosno, nije napravljen prve četiri godine sigurno, a sada govore da je pravljen 2018. Od 2013. do danas ima deset godina. Očekivalo se od Upravljačkog tima koji je Srbija formirala da izađe sa predologom statuta. Statut nije napravljen. Siguran sam da je pravljen možda poslednjih meseci da bi se laž nekako oprala, da Upravljački tim ništa nije radio, da Aleksandar Vučić nije imao inicijativu, nego uvek odgovara na ono što se pokrene sa strane Prištine”, kazao je on.
Aleksandar Jablanović smatra da Srbija ne sme da odustane od ZSO, iako joj se Priština oštro protivi.
“ZSO je njegovo (Vučićevo – prim. Kim) obećanje Srbima na Kosovu zbog čega je, svedoci smo, Srpska lista napustila institucije, zbog čega je preko 3.400 Srba ostalo bez poslova. Sa druge strane, Aljbin Kurti je jedan veliki deo svoje političke karijere i svog političkog kapitala na osnovu koga je i došao na vlast stekao upravo na protivljenju ZSO i davanju bilo kakve autonomije Srbima na Kosovu. Mislim da je 18. marta trenutak gde će stvari biti mnogo jasnije, da su pregovaraćke strane Beograda i Prištine spremne da se dogovaraju i pregovaraju samo u načelu, a kada bude došlo da konkretnih stvari koje treba preduzeti na terenu onda ćemo imati, po mojoj proceni, ono što imamo iz Brisela, da se stvari razvlače, da strane primenjuju ono što je njima u interesu u određenom trenutku”, rekao je predsednik PKS-a.
Miodrag Milićević skreće pažnju na činjenicu da je prištinskim vlastima dijalog sa “sedmog mesta na listi prioriteta” ipak, zahvaljujući naporu posrednika u pregovoru, “stigao na vrh”.
“Međunarodna zajednica je jasno i jednoj i drugoj strani predočila da nastavak dijaloga kakav je bio viđen do sada nema nekakvog preteranog smisla i da bi i Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić morali da pokažu daleko spremniji okvir za buduću saradnju i dijalog. U tom smislu je pred Prištinom nešto što je do juče negirano, a to je Zajednica srpskih opština. Postala je realnost koja će biti pre ili kasnije implementirana”, kazao je izvršni direktor NVO Aktiv.
Sastanak u Ohridu će izvesno pokazati hoće li neslaganje oko ZSO, odnosno odbijanje Kosova da se makar i verbalno obaveže na njeno formiranje, ponovo ugroziti sprovođenje toliko puta prethodno dogovorenih aranžmana u vezi sa diplomama, registarskim tablicama, saradnju u oblastima privrede, ekonomskog razvoja, nauke, kulture, sporta – ukratko sve ono što politički ne mora mnogo da boli dve strane, ali puno znači u svakodnevnom životu “običnih” ljudi na terenu.
