Glavni čvor u odnosima Srbije i Kosova sada je, kaže Šeholi, formiranje Zajednice srpskih opština. „Da li će Kurti prihvatiti sporazum iz 2013. godine kako je to pisano ostaje da se vidi. Ja sam veoma skeptičan da će Kurti to učiniti jer on je već predložio drugo ime za ZSO, a Besnik Bisljimi kaže da će to biti nevladina organizacija“.
Ipak ističe da SAD i EU insistiraju da Vlada formira ZSO i da u slučaju da Kurti to ne učini može doći do vanrednih parlamentarnih izbora.
Šeholi podseća i da je Kurti na vlast došao boreći se protiv ZSO svim demokratskim i nedemokratskim silama, međutim: „Bog je veliki. Došlo je vreme da ono što si pljunuo treba da ližeš. Jel vidiš kako dođe vreme?“.
Predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović tvrdi da ZSO danas nema smisao. „Mi smo to propustili i to Vučić zna i to Vlada Srbije zna. Zato su insistirali da 6. novembra Srbi napuste institucije da bi pitanje Zajednice na ozbiljan način vratili na sto“.
Jablanović kaže da u ovakvom formatu, bez izvršnih ovlašćenja, ZSO ne treba da bude formirana. „Prave nadležnosti su da se mi pitamo“. Međutim, dodaje i da je Ustavni sud Kosova „presekao“ time što je naveo da ZSO ne mođe imati izvršne nadležnosti, „a Srbija sve vreme Srbima na Kosovu pumpa informacijama da je Zajednica srpskih opština neko čudo neviđeno u kojem ćemo mi imati neka prava kakva ni Srbi u Srbiji nemaju. Što nije tačno“.
On smatra da je plan EU samo produžetak agonije za Srbe i Albance na Kosovu. „To je odgovor za neuspeh EU, Prištine i Beograda da se u potpunosti implementira Briselski sporazum gde su se strane dogovorile za nešto kako bi ispali dobri sagovornici za stolom a nisu bile spremne oko svih tačaka za koje su stavile potpis na taj sporazum da sprovedu na terenu. Ovaj nemačko-francuski plan je jedan novi momenat u širem momentu Evrope koji se dešava zbog rata u Ukrajini gde se EU opametila i zna sa kim pregovarala u Prištini i Beogradu, gde su to igrači koji su sebi kupovali vreme a na terenu ni jedni ni drugi do kraja nisu bili spremni da sprovedu. Zato oko nemačko-francuskog plana nije bilo razgovora, ne zato što Kurti i Vučić nisu hteli nego zato što je njima rečeno – „Uzimate ili odbijate?“. Oni su jednostavno izgubili strpljenje, ne žele više da se bave nama a mi, Srbi i Albnaci, ne razumemo svih ovih 20 i više godina da je rešenje u našoj direktnoj komunikaciji.
Jablanović kaže da ne očekuje da će se u Ohridu 18. marta desiti nešto veliko, već da je u pitanju zamajavanje javnosti.
Međutim, Šeholi smatra da 18. marta počinje da curi vreme za ispunjavanje Aneksa. „Nema više kod EU zajebancije, s oproštenjem. Oni će apsolutno da kažu – „Od tada do tada treba da uradite to, to i to… Ko se ne bude pridržavao ovoga, zna šta ga čeka. Srbiju čeka ukidanje viznog režima, biće totalnih blokada. Kosovo neće dobiti priznanje od pet zemalja članica EU, potom liberalizaciju viza, investicije će biti minimalne. To su velike sankcije“, kaže Šeholi.
Jablanović dodaje da niko iz Republike Srbije ne sme ni u načelu, ni definitivno da prihvati bilo kakav plan dok se on ne bude izneo pred poslanike republičkog parlamenta. „Aleksanad Vučić je to odbio i on je jednostavno izigrao i pralemanet Republike Srbije, izigrao je građane, na jedan posredan način on je prevario i EU i albansku delegaciju zato što on nije ovlašćen da bilo ni u načelu prihvati, niti odbije“. Za to je kaže, Jablanović zadužena Skupština Srbije kao najviši organ vlasti.
Jablanović je uveren da su ovo pregovori o statusu, a ne o normalizaciji, jer, kako ističe, Srbi pod normalizacijom odnosa podrazumevaju poboljašnje odnosa i uslova života, dok Albanci ali i međunarodna zajednica smatra da je normalizacija međusobno priznanje.
„Po tom pitanju sto posto sam uvek spremniji da verujem delegaciji koja putuje iz Prištine na te pregovore u Brisel nego delegaciji Beograda. Zato što koliko god da se ne slažem sa stavovima prištinske delegacije oni su u mnogim slučajevima bili realniji od izjava koje su davali naši zvaničnici. Očigledno je u Briselu jedan Vučić, u parlamentu je drugi, a na RTS-u je treći. Znači on zbunjuje narod i tom taktikom želi da sebi olakša posao da obavi ono što je obećao nekome da će da obavi, možda ne priznanje ali članstvo u svim međunarodnim organizacijama i UN“, kaže Jablanović.
Fatmir Šeholi kaže da idealnog rešenja nema, ali smatra da je ovaj plan dobar početak. Na pitanje, znači li on priznanje Kosova od strane Srbije, direktor instituta objašnjava da je ovaj dokument uvertira za nešto što ne zna niko kako će ispasti na kraju. „Ni Lajčak, ni Borel, a ni Eskobar. Dok je u Ustavu Srbije Kosovo, mi ne možemo pričati o priznanju nezavisnosti od strane Srbije, dakle ono postoji tu u preambuli i sve dok je tako mi ne možemo pričati o priznanju Srbije“.
Na pitanje upućeno Šeholiju, zbog čega predsednicu Kosova toliko brine tačka 7 evropskog plana posvećena pružanju većeg ovlašćenja za Srbe i SPC, Šeholi kaže: „Vezano za Pravoslavnu crkvu postoji odluka Ustavnog suda koju i dalje ova vlada nije sprovela i to kod EU ne može da prođe. Došao je trenutak istine i zato ona kukuriče.Nemaju kud. Mi možemo da kažemo – „nećemo“, ali će zato sankcije biti strahovite prema Vladi Kosova i nemojte da se čudite ako neke od glavnih ljudi na Kosovu možda vidite na nekoj „crnoj listi“ SAD-a, jer ne dozvoljava se sprečavanje razvijanja demokratije i odluke Ustavnog suda“.
Aleksandar Jablanović kaže da Vučić nije ovlašćen da pregovara o Kosovu, jer je on predsednik, te da „privatno pregovara na svoje mišiće i kupuje vreme za sebe i opstanak na vlasti“.
