„Najvažnije je da je EK prepoznala jasan napredak Srbije u procesu evropskih integracija i to je potpuno evidentno. U izveštaju ne postoji nijedna oblast gde je zabeleženo nazadovanje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj“, rekla je premijerka.
Ona je navela da je napredak zabeležen u svim oblastima, osim u tri u kojima je zabeležena stagnacija, na primer, u ribarstvu gde nismo usvojili neki akcioni plan.
Proveriću sa resornim ministarstvom o čemu se radi, dodala je ona.
Premijerka Brnabić je naglasila da je napredak zabeležen u svim ključnim oblastima – vladavini prava, ekonomiji i oblasti osnovnih prava.
Zahvalila je EK na radu i trudu da proceni reforme u Srbiji u poslednjih 12 meseci.
Kazala je da izveštaj predstavlja presek stanja stvari šta smo u poslednjih godinu dana uradili da približimo naše zakonodavstvo i pravni okvir evropskom.
Šef delegacije EU u Srbiji Emenuele Žiofre predao je danas predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić Izveštaj EK o Srbiji.
Žiofre je Izveštaj EK predao premijerki Brnabić u Vladi Srbije u prisustvu ministarke za evropske integracije Tanje Miščević.
Nakon sastanaka, sledi konferencija za novinare.
Napredak u pravosuđu, bolje ocene nego 2022
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je prema izveštaju Evropske komisije o Srbiji napravljen izvestan napredak u pravosuđu, što je bolja ocena nego što smo dobili prošle godine.
„Uradili smo prilično dobar posao i tu je konstatovano da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor za uticaj politike na pravosuđe“, rekla je premijerka na zajedničkoj konferenciji za medije sa ambasadorom EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom.
Kako je rekla, to je nešto sa čime svi mi građani Srbije treba da se ponosimo.
„To je teška reforma i izgurali smo je sami, nismo tu imali podsticaj ni od organizacija civilnog društva ni od relevantnih organizacija koje govore da su za evropske integracije, ni, nažalost od opozicije, koja govori da je za evropske integracije. Imali smo samo kočenje i opstrukciju tog procesa koji je bio u najvećoj meri praćen i podrškom od Saveta Evrope i Venecijanskom komisijom i svima ostalim. Dakle, izgurali smo ovo i nastavljamo dalje, ali tu imamo izvestan napredak i bolju ocenu nego 2022.“, rekla je Brnabić.
Dodala je da smo imali ograničen napredak u borbi protiv korupcije.
„Imali bi bolju ocenu da smo usvojili strategiju u borbi protiv korupcije, preuzimam odgovornost na sebe, nismo dovoljno brzo radili, iako sam upozoravala čitav tim iz Vlade Srbije da moramo da radimo brže i na vreme. Ostavili smo stvari za zadnji čas, nadali smo se da ćemo brzo dobiti komentare EK, radili smo sa GRECO, imali su dodatne komentare na strategiju borbe protiv korupcije, želeli smo da uradimo dobru strategiju i zato smo kasnili, i zbog toga je ograničen napredak“, objasnila je premijerka.
Naglasila je da garantuje da ćemo u naredna dva do tri meseca napraviti strategiju i uzeti u razmatranje sve ostale preporuke Saveta Evrope i EK.
„Važno je da je 2022. došlo do povećanja broja pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou u odnosu na 2021. i tu imamo dobar napredak. To je ono što se konkretno meri i imamo veći broj novih istraga. To su pokazatelji koji su važni za naše građane“, poručila je Brnabić.
Plan rasta EU Srbiji može doneti investicije i plasman na veliko tržište
Premijerka Brnabić je rekla da plan rasta za Zapadni Balkan Srbiji može doneti proširene mogućnosti za plasman roba i usluga iz Srbije u EU i investiciju od 0,7 odsto godišnjeg BDP.
Predsednica vlade rekla je da je velika stvar što mi danas imamo po prvi put plan rasta za Zapadni Balkan koji je inicirala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u maju 2022. godine.
„Taj plan rasta može nama mnogo toga dobrog da donese. On je povezan i sa implementacijom reformi, ali predviđa i dodatna ulaganja u zapadni Balkan, ukupno 6 milijardi evra – 2 milijarde kroz bespovratna sredstva, što je praktično poklon novac i 4 milijarde evra kroz takozvane meke kredite“, istakla je Brnabić.
Prema njenim rečima, ukoliko bi Srbija za naredne 4 godine iskoristila makar trećinu od ovih sredstava, tj. ukoliko bi ta sredstva bila plasirana u Srbiji, to bi na godišnjem nivou značilo investiciju od 0,7 procenata BDP godišnjeg.
„Za našu privredu, naše privrednike i investitore koji posluju u Srbiji, taj plan rasta značio bi proširene mogućnosti za plasman roba i usluga iz Srbije na tržište od 450 miliona potrošača, uz smanjene transakcione troškove“, navela je Brnabić.
Predsednica vlade ocenila je da je sve ovo pozitivan signal iz EU ka Srbiji.
„Mi nastavljamo naše reforme, imamo napredak u skoro svim oblastima, nema nazadovanja nigde. Ovo je dobar pokazatelj koliko smo se borili za naše evropske integracije u proteklih 12 meseci“, zaključila je Brnabić.
Kada je reč o delu izveštaja EK o slobodi medija, Brnabić je rekla da je ostvaren ograničen napredak u toj oblasti, što je, kako je rekla, bolje nego u odnosu na prošlu godinu kada nije konstatovan napredak.
Brnabić je rekla da se u poslednje vreme moglo čuti mnogo dezinformacija o tome da će evropske integracije biti zaustavljene ukoliko se usvoje dva medijska zakona.
Dodala je da je prema izveštaju konstatovano da je proces imenovanja članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije depolitizovan, te da su vlasti i medijska udruženja postigla dogovor u ulozi Saveta za štampu, da je naša zemlja po prvi put uključila Savet za štampu u zakon.
„Čuli smo u izveštaju da smo po tome samo tek šesta zemlja u Evropi koja ovako nešto ima i da su preduzeti koraci da se proces javnog sufinasiranja učini transparentnim i dostupnijim. Policija i tužilaštvo su brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima, Srbija je nastavila sa sprovođenjem akcionog plana medijske strategije. Na ovome se pokazuje koliko su objektivni neki mediji koji su govorili da ćemo mi zarad Telekoma da zaustavimo naše evropske integracije, desilo se potpuno suprotno jer smo mi odgovorni i znamo šta radimo“, navela je Brnabić.
Kada je reč o oblasti javnih nabavki, Brnabić je navela da je u izveštaju konstatovano da je pravni i institucionalni okvir za javne nabavke u Srbiji u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije i da je primećeno da su uvedene nove funkcionalnosti portala javnih nabavki sa ciljem povećanja transparentnosti i funkcionalnosti.
Dodala je da je u oblasti osnovnih prava sveukupno konstatovan napredak, kao i u oblasti migracija.
Žiofre: Proširenje centralno pitanje
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da je u osnovi svih odluka koje je Evropska komisija donela, a vezano je za izveštaj EK o Srbiji za 2023. je da proširenje zauzima centralno mesto u politici EU, i dodao da prilika postoji i treba je iskoristiti.
Moramo da radimo više i napornije unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo ostvarili cilj – poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo, rekao je Žiofre i dodao da je to deo mnogo šireg paketa proširenja koji je danas EK usvojila.
Žiofre je rekao da je premijerki predao sa ovim izveštajem i novi Plan rasta za Zapadni Balkan koji je bio deo ovog paketa, a za koji je EK predložila da se opredeli 6 milijardi evra, 2 milijarde bespovratne pomoći dok su četiri povoljni zajmovi.
„Ključna poruka koja je došla iz Brisela je da ovo nije paket kao svake godine, drugačiji je, istorijski je, komisija je preporučila otvaranje pregovora sa dve zemlje, Ukrajinom i Moldavijom i spremnost za otvaranje pregovora sa njima po određenim uslovima, kao i da se dodeli kandidatski status Gruziji i ovaj Plan rasta za ZB“, rekao je Žiofre.
Poruka u osnovi svih ovih odluka je da je proširenje centralno pitanje EU, naglasio je Žiofre.
Moramo da radimo više i napornije, unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo to ostvarili – poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo.
Kada je reč poglavlju Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2023. godinu koje se tiče normalizaciji odnosa sa Kosovom Žiofre je rekao da je iza nas teška godina sa brojnim krizama.
Istakao je da su sa druge strane, po ovom pitanju, načinjeni i brojni koraci koji za cilj imaju normalizaciju odnosa.
„Pre svega sporazumom o putu ka normalizaciji i implementacionim aneksom koji je dogovoren u Ohridu“, naveo je Žiofre.
Dodao je da ključna stvar ostaje implementacija, odnosno sprovođenje preduzetih obaveza .
„To se naravno odnosi na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) kao i obaveza koje Srbija ima“, rekao je Žiofre.
Osvrnuo se i na napredak u pravosuđu, za koji je rekao da je izvestan.
„Pravosuđe mora da bude nezavisno, tužilaštvo samostalno. Ograničeni napredak u borbi protiv korupcije. Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, primena principa: „Pratite novac da pronađete zločin“. Sa Evrodžastom i Evropolom treba uspostaviti saradnju“, rekao je Žiofre.
Kada je reč o odnosu Srbije i EU, Žiofre je rekao da Beograd jeste dobar partner, koji daje doprinos evropskim misijama u Africi.
„Srbija je usvojila zakon koji će omogućiti da učestvuje u misijama EU“, rekao je Žiogre.
Dodao je da je jedan od ključnih ciljeva i bolja privredna integracija Zapadnog Balkana.
Za sredstva EU ispuniti sve obaveze – od Briselskog sporazuma pa nadalje
Šef Delegacije EU u Srbiji je objasnio da će sredstva za zemlje Zapadnog Balkana predviđena Planom za rast zavisiti od sprovođenja reformi, kao i da će se to odnositi i na ispunjavanje obaveza predviđenih sporazumima „između Srbije i Kosova“ i to od Briselskog sporazuma.
„Kada je reč o Kosovu i Srbiji, sprovođenje napretka u normalizaciji odnosa je važan uslov i nije nužno povezan sa ponašanjem obe strane. Svaka strana ima svoj spisak obaveza koje mora da realizuje od Briselskog sporazuma pa nadalje“, istakao je Žiofre odgovarajući na pitanje novinara da li će se uslovljavanje odobravanja sredstava odnositi i na dijalog između Beograda i Prištine.
Imamo čitav niz sporazuma, a poslednji u nizu je Ohridski sporazum i njegov aneks, rekao je Žiofre.
„Dakle, to će biti deo naše procene ispunjavanja uslova da bismo odobrili plaćanja“, dodao je Žiofre.
Intenzivirati reforme u svim oblastima
Šef Delegacije EU u Srbiji je dodao da bi Srbija trebalo da intenzivira reforme u svim oblastima.
Žiofre je tako odgovorio na pitanje novinara da li treba ostvariti značajan napredak u reformama kako bi se se završile do najavljenog mogiućeg datuma za proširenje EU – 2030. godine.
„Da li je ovo dovoljno dobro za brz napredak? Moja poruka je da moramo da intenziviramo reforme u svim oblastima, možemo da uradimo bolje i možemo da imamo bolji izveštaj iduće godine“, rekao je Žiofre i dodao da je potrebno ostvariti napredak u reformama u svim obalstima.
Moramo da aktiviramo javnu raspravu po tom pitanju, kako bismo napredovali u ovim reformama, naglasio je on.
Napomenuo je da u EU znaju da u Srbiji postoji frustracija zbog tempa pristupanja EU.
„Ali da bismo je prevazišli, jednostavan je odgovor – moramo više da radimo. I moja poruka budućoj vladi i skupštini jeste – imate osnovnu liniju, ali nije dovoljna ako želite da budete ambiciozni i ubrzate proces zasnovan na zaslugama“, rekao je Žiofre.
Kaže da će po pitanju sredstva predviđenih Planom rasta za zemlje Zapadnog Balkana, EU primeniti isto što je i sa svojim članicama posle pandemije kovida, kada je skupila novac na tržištu i uslovila davanje tog novca realizacijom unapred dogovorenih reformi.
„Isto ćemo raditi i sa našim partnerima na Zapadnog Balkana. Moraćemo da sastavimo reformsku agendu i već za par nedelja ćemo imati prvi sastanak da definišemo spisak reformi. Dogovorićemo se o reformskoj agendi i plaćanja će se vršiti nakon procene da li su te reforme postinute, biće ’eks post’. Biće nam potreban poseban pravni okvir i poseban finansijski instrument“, naveo je Žiofre.
