Prema Varheljijevim rečima, uslov za Plan rasta za Zapadni Balkan su ispunjenje reformi, odnosno u slučaju Srbije i Kosova, primena sporazuma iz Brisela, aneksa iz Ohrida i svih ostalih sporazuma postignutih u dijalogu.
Povodom predstavljanja Paketa proširenja za 2023. godinu, izvori iz Evropske komisije (EK) su danas kazali da Srbija i Kosovo treba da iskoriste šansu koja im se pruža tako što će „isporučiti“ ono što se od njih očekuje.
Beograd treba da doprinese smanjenju tenzija na severu Kosova, što uključuje ušešće Srba na lokalnim izborima u većinski srpskim opštinama, ali i da primeni dogovor iz Ohrida, odnosno da de fakto prizna kosovsku nezavisnost, naveli su izvori.
Uz normalizaciju odnosa sa Prištinom, drugi glavni uslov za napredak Srbije u evrointegracijama, prema rečima izvora, ostaje usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što podrazumeva pridruživanje sankcijama koje je Unija uvela Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Iako je Srbija u tehničkom smislu ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima sa EU, da bi do toga došlo, neophodno je ispunjenje dva glavna uslova – usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napredak u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom, naveli su izvori iz EK.
Evropska komisija je danas usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, koji treba da doprinese rastu ekonomija regiona i ubrzanju procesa proširenja EU.
Plan uključuje povećanje finansijske pomoći EU za podršku reformama na Zapadnom Balkanu, za period 2024-2027. godine, i to dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u zajmovima, ali je isplata uslovljena sprovođenjem određenih reformi.
