U izveštaju, u koji je Radio Slobodna Evropa imala uvid, navodi se da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.
„Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka“, poručuje se u godišnjem izveštaju za Srbiju.
U dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa Kosovom uticalo nekoliko kriza „različitog intenziteta“ po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na Policiju Kosova 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska kod Zvečana. Za ovaj događaj na severu Kosova je u dokumentu ocenjeno da je „najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina“.
Podvlači se očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.
„Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba”, poručuje se ovim dokumentom.
Tenzije obeležile parlamentarne debate
U ovogodišnjem izveštaju, prenosi RSE, spominje se da je sastav Skupštine Srbije više pluralistički od prethodnog saziva i da uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020.
Međutim, primećuje se da su tenzije između vladajuće koalicije i opozicije obeležile parlamentarne debate. Skupština nema godišnji plan rada i skoro sve sednice su sazivane uz najavu minimalnog roka od 24 časa, što bi trebalo da se koristi samo u izuzetnim okolnostima.
Izazovno okruženje za slobodu izražavanja
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila „ograničen napredak“ u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
„Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru“, podvlači se u dokumentu.
Dodaje se takođe da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju „izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja“, piše RSE.
U Dokumentu se dodaje da je osnaženo civilno društvo ključna komponenta svakog demokratskog sistema i da bi državne institucije trebalo da ga prepoznaju i tretiraju kao takvo. Primećuje se da su nastavljeni verbalni napadi i kampanje klevete i od strane visokih zvaničnika protiv nekoliko organizacija civilnog društva i njihovog finansiranja.
Zabrinjavavaju pritisci na pravosuđe
Takođe se dodaje i da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog, kako se navodi, neprikladnog pritiska na pravosuđe.
Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.
Od Srbije se, prema pisanju RSE, traži da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom. Dodaje se da EK zahteva posvećenu akciju, oni sektori koji su najosetljiviji na korupciju.
Bez restriktivnih mera protiv Rusije
Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
„Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije“, ističe se u dokumentu.
Vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena s listom trećih zemalja čiji državljani podležu viznom režimu za boravak u EU, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Ocenjuje se međutim da je Srbija postigla značajan napredak u usklađivanju s viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za državljane šest trećih zemalja, ali se traži da Beograd dalje uskladi viznu politiku sa EU.
Zabrinutost zbog sporazuma sa Kinom
U izveštaju se spominje sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel „predstavlja stratešku zabrinutost“.
Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
„Svi sporazumi o kojima Srbija pregovara moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU“, poručuje se, prema pisanju RSE, između ostalog ovim dokumentom.
Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.
Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.
