Prema mišljenju Radosavljevićeve, zanemareni su „presedani koji su se dešavali na severu Kosova“.
„Kao rezultat politika kosovske vlade koje su dovele do izlaska kosovskih Srba iz institucija, ali i organizovanje izbora koje su Srbi bojkotovali, odnosno nasilno okupiranje opština od strane novih gradonačelnika“, kazala je ona.
Iako su razgovori u Briselu trajali satima, nije bilo sastanka Kurtija i Vučića.
„To ukazuje na nevoljnost dve strane da dođu do nekakvog rešenja, a to pokazuju i oprečne izjave kosovskog premijera i srpskog predsednika“, navela je Radosavljevićeva.
Sa druge strane, primetan je entuzijazam međunarodne zajednice u nastaojanju da dve strane približe stavove.
„Sastanak na marginama Samita EU, samo nekoliko dana nakon posete petorke Prištini i Beogradu, ukazuje na pojačan intenzitet napora međunarodne zajednice da dođe do sporazuma između Srbije i Kosova i izalaska iz čorsokaka u kojem se dijalog trenutno nalazi“, dodala je Jovana Radosavljević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je de fakto ili de jure priznanje Kosova i njegovo članstvo u UN „crvena llinija“, dok je po Aljbinu Kurtiju razlog za neuspeh pregovora odbijanje Beograda da potpiše Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov Ohridski aneks.
„Očekujem nastavak intenziviranih napora međunarodne zajednice da približe dve strane i dovedu do deeskalacije, odnosno sporazuma, ali bez većih uspeha. Dešavanja u Ukrajini i u Izraelu dodatno razvodnjavaju interes šire međunarodne zajednice za Zapadni Balkan, pa neće iznenaditi još snažniji napori da se kriza između Kosova i Srbije što brže reši“, kazala je ona.
Radosavljevićeva je dodala da lideri Beograda i Prištine kupuju vreme do promene fokusa međunarodnih aktera zbog izbora u EU i SAD.
„Ulazimo u period zamrznutog konflikta sa svim nerešenim pitanjima“, zaključila je ona.
