Na početku obraćanja, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je navela da će pokušati da se uzdrži od preterano birokratskog jezika i iznese stavove Beorada na jasan i direktan način.
Ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa događajem u Banjskoj
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić navela je da je kriza na Kosovu “tragično, ali predvidljivo” eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa Kosova i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini.
“Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dvojica od trojice preminulih Srba izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali. Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu”, naglasila je Brnabićeva.
Dodala je da bi želela da iskoristi priliku da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i da se nada da se to nikada više neće ponoviti.
“Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više”, istakla je Ana Brnabić.
Zvaničnici u Prištini imaju tri ključne poruke za Srbe i nealbansko stanovništvo na Kosovu
„Jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć“, navela je Brnabić, prenosi RTS.
„Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12 do 18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM – i za međunarodnu zajednicu“, poručila je Brnabić.
Brnabić. je navela da je prva poruka da „oni Srbi koji su otišli – posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju“.
Ana Brnabić navela je da je druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji Kosova i koji žele da ostanu – neka odu.
„Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu“, rekla je Ana Brnabić.
Predsednica Vlade je navela da „ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima“ .
Brnabić se osvrnula i na slučaj ranjavanja 11-godišnjeg dečaka i mladića u Gotovuši i navela da je prištinsko pravosuđe amnestiralo počinioca tog zločina i da je Azem Kurtaj sada slobodan čovek.
Podsetila je da su za navodne ratne zločine optuženi i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić.
„Prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije, a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci“, rekla je Ana Brnabić.
Lažni lokalni izbori ključni događaj koji je doveo do destabilizacije
Ana Brnabić je navela da je „ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili lažni lokalni izbori održani u aprilu, u četiri opštine na severu KiM“.
„Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 odsto Srba, koji čine više od 95 odsto populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. ‘Slobodni i fer’ nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore“, rekla je Brnabićeva.
Dodala je da su nakon tih događaja, koji se ne mogu nazvati izbori, „nameštenici Prištine jer se ne mogu nazvati „izabrani gradonačelnici“ nasilno ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma“.
Istakla je da je u tada održanim protestima povređeno više od 50 nenaoružanih Srba, kao i da su pripadnici KFOR-a su zadobili povrede što je ocenila kao tragično i nedopustivo.
„Tom prilikom su trojica Srba hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a četvorica su uhapšena“, podstila je Brnabićeva.
U izveštaju za period od 19. marta do 18. septembra 2023. godine, koji ne obuhvata sukob naoružane grupe Srba i kosovske policije u selu Banjska 24. septembra, Gutereš je naveo da „najoštrije osuđuje napade na međunarodne snage na terenu i upotrebu nasilja kao takvu“.
„Pozivam sve strane da se uzdrže od preduzimanja jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja tenzija i dalje eskalacije. Eskalacija tenzija i bezbednosni incidenti u maju i junu negativno su uticali na proces dijaloga koji ostaje jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja“, naveo je Gutereš.
U izveštaju, koji će na sednici predstaviti šefica Unmika Karolin Zijade, Gutereš je napisao i da „zabrinjava“ što strane nisu ostvarile značajan napredak u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i što tek treba da se dogovore o redosledu primene odredbi njegovog Implementacionog aneksa, o kojem su dve strane postigle saglasnost 18. marta u Ohridu.
„Nedostatak napretka u dijalogu nosi rizik od daljih tenzija i moguće eskalacije na terenu. Pozivam strane da potvrde istinsku posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve do sada postignute sporazume“, dodao je Gutereš.
On je naveo i da je „ključno pronaći rešenje za skoro održavanje vanrednih i inkluzivnih lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred“.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje.
Na sednicama SB UN o radu Unmika u prethodnih nekoliko godina, Srbiju su predstavljali ministri spoljnih poslova, Ivica Dačić i Nikola Selaković, a Kosovo takođe šefovi diplomatije, Donika Gervala-Švarc, Meljiza Haradinaj-Stubla i Glauk Konjufca, a pre njih tadašnja ambasadorka u SAD Vljora Čitaku.
