„Svojom propagandom Beograd huška stanovništvo severnog Kosova. Za to vreme terorističke grupe se obučavaju u srpskim vojnim bazama. Ilegalnim rutama se na sever Kosova krijumčari teško naoružanje i paravojska u uniformama bez oznaka“, rekla je Osmani u intervjuu za nemački dnevnik Velt (Welt).
Osmani je rekla da Priština poseduje mape, snimke dronova, oružje napadača, i da je proučen i sadržaj telefona koje su bežeći ostavili, a koji jasno ukazuje da su „napadači 24. septembra planirali da istovremeno na 37 lokacija u hibridnoj operaciji stvore atmosferu za zauzimanje severa Kosova“.
Na pitanje da li misli da je grupa kod manastira Banjska delovala po direktnom naređenju srpskih vlasti, Osmani je odgovorila „apsolutno“.
„Bez srpskog državnog aparata nikada ne bi došli do vojnog naoružanja koje smo zaplenili. Ti ljudi su obučavani u srpskim vojnim bazama uz koordinaciju ministra odbrane“, rekla je Osmani.
Predsednica Kosova navela je i da za sada nije potpuno potvrđeno da je Srbija povukla deo vojske iz zone duž administartivne granice sa Kosovom i da se čeka „konačna potvrda zapadnih partnera“.
„A čak i u tom slučaju, moramo biti spremni na sve scenarije. Srbija zbog svog delovanja mora biti pozvana na odgovornost. Ako čin agresije ostane bez posledica, to će biti znak ohrabrenja za Srbiju, da iznova i iznova eskalira situaciju, i to u daleko većem obimu nego kod napada koji smo sprečili“, rekla je Osmani.
Dodala je da je pitanje zašto bi Srbija rizikovala unapređene odnose sa SAD i Evropskom unijom, pitanje za „racionalne ljude“, ali da Priština „od srpskog rukovodstva ne očekuje racionalnost“.
Ocenila je da pojedine izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića „treba da probude“ sve one koji misle da je sa njim moguće stvoriti mir.
Upitana za kritike Vučića da vlada u Prištini ne radi dovoljno da zaštiti srpsku manjinu na Kosovu i da Srbi napuštaju Kosovo, odgovorila je da je to „ista retorika kojom je (Slobodan) Milošević 1990-ih godina pravdao ratove u bivšoj Jugoslaviji, isti jezik kojim (Vladimir) Putin objašnjava svoju invaziju Ukrajine“.
„Realnost je da ljudi svugde na Zapadnom Balkanu napuštaju svoje domovine, pa i Srbi. To nije pitanje etničke pripadnosti, nego ekonomije. Ljudi drugde nalaze bolje plaćene poslove. Zato kao vlada moramo više da radimo da za naše građane stvorimo blagostanje“, rekla je Osmani.
Prema njenim rečima, majska odluka SAD da Kosovu uvede sankcije zbog nedovoljne saradnje na deeskalaciji situacije, „bila je nesporazum sa međunarodnim partnerima, koji je uspešno izglađen“.
„Danas smo potpuno jedinstveni da zaustavimo destabilišuće ponašanje Srbije“, dodala je Osmani.
Osmani je istakla da je cilj Rusije da otvori novi front protiv Zapada, kako bi njegovu pažnju skrenula na veći broj konflikata, i kako se ne bi koncentrisao samo na Ukrajinu.
„Moskva je zato zainteresovana i da dođe do nove eskalacije na Zapadnom Balkanu, zato što će to poljuljati na vrednostima zasnovane sisteme EU i NATO. A Vučić, Putinov najbolji prijatelj, u tome mu pomaže. Istovremeno, Rusija je proteklih godina podržavala Srbiju politički, vojno i ekonomski“.
Kosovo, prema njenim rečima, od Zapada i Nemačke traži bezbednosne garancije, i potrebno je obezbediti granicu između Kosova i Srbije kako bi se sprečio šverc vojne opreme. Dodala je da Nemačka „raspolaže čitavim nizom instrumenata da Srbiji bilateralno pošalje jasnu poruku, na primer i kroz sankcije“.
