Šarl Mišel rekao je da se nada da će sastanci na marginama samita u Granadi pomoći u rešavanju problema. „Blisko sarađujemo sa Sjedinjenim Državama i NATO, kako bismo preneli jasnu poruku da nema vremena za nove krize i turbulencije. Sada je vreme da se iskoristi šansa za napredak ka EU“, kaže Mišel.
Mišel je ocenio da je „otvorena prilika za brži napedak regiona ka EU“ i istakao da Beograd i Priština moraju da reše međusobne sporove da bi je iskoristili.
„Za napredak Zapadnog Balkana neophodni su vladavina prava i ekonomske reforme, ali podjednako važno je rešavanje bilateralnih sporova, ne samo između Kosova i Srbije. Nadam se da lideri regiona uviđaju da postoji prilika koju treba iskoristiti“, kaže Mišel.
U Granadi se u četvrtak održava treći samit Evropske političke zajednice na kojem će lideri 44 zemlje, od Islanda do Azerbejdžana, razgovarati o bezbednosti, energetici i drugim pitanjima od interesa za ceo kontinent. Prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prijem desetak novih članica – potencijalna paraliza institucija?
Dan kasnije, na istom mestu lideri EU će na zasebnom samitu razgovarati o pripremama Unije za novo proširenje, u svetlu odluke o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, koja se očekuje do kraja godine.
Predsednik Evropskog Saveta Mišel predložio je da 2030. godina bude ciljni datum do kojeg EU i zemlje kandidati treba da budu spremni za prijem novih članica.
Prijem većeg broja siromašnih zemalja kandidata će neminovno uticati na zajednički budžet i neke politike EU. Mnoge sadašnje zemlje neto primaoci iz evropskog budžeta će posle proširenja više uplaćivati u kasu EU nego što će iz nje dobijati. Države članice moraće da procene i da li prijem desetak novih članica znači potencijalnu paralizu institucija.
Samit u Granadi trebalo bi da bude početna tačka u ovom razmišljanju. Ali samit u Granadi neće početi od praznog papira: na stolu su već mnogi predlozi o novoj politici proširenja od kojih je verovatno najznačajniji predlog francusko-nemačke grupe eksperata, iza kojeg stoje vlade dve najveće zemlje članice.
Skepticizam na Zapadnom Balkanu
Ovaj predlog podržava 2030. godinu kao ciljni datum do kada EU treba da se pripremi za nove članove kluba. Predlaže i prelazak na većinsko odlučivanje u gotovo svim oblastima delovanja, povećanje budžeta EU i snažnija pravila za zaštitu vladavine prava i demokratije unutar Unije.
Šarl Mišel kaže da se debata o proširenju unutar EU suštinski promenila, ali da je na Zapadnom Balkanu još uvek prati visoki nivo skepticizama i nepoverenja.
„Skepticizam je normalan s obzirom da su lideri Zapadnog Balkana vremenom naučili kako da dobijaju izbore i bez opipljivog napretka na putu ka EU. Verujem da će se to promeniti kada uvide da smo ozbiljni. Optimista sam da će pozitivni ishod samita u Granadi i u Briselu u decembru uticati na promenu stava“, rekao je Mišel u izjavi za RTS uoči samita u Granadi.
Sledeća stanica u debati o proširenju, nakon samita u Granadi, godišnji je izveštaj Evropske komisije početkom novembra i samit u decembru, gde će proširenje biti centralna tema. Debata će se nastaviti i početkom sledeće godine – s ciljem da se završi do leta sa jasnim smernicama i principima za narednu evropsku administraciju u mandatu od 2024. do 2029. godine.
