Sinani, savetnica premijera Kosova Aljbina Kurtija za Preševo, Medveđu i Bujanovac, napisala je na Fejsbuku da je „državna diskriminacija od Srbije prema Albancima u Preševskoj dolini pojačana, sa posebnim naglaskom na pasivizaciji adresa kao administrativnom metodu etničkog čišćenja“.
„Takođe je neophodno primeniti Plan od sedam tačaka koji je Vlada Srbije usvojila 4. juna 2013. godine. Senatori (Joni Ernst i Geri Piters) su naveli da je taj plan diplomatski put, ispravno rešavanje legitimnih zahteva etničkih Albanaca u Preševskoj dolini i ključ stabilnosti i trajnog i dugoročnog mira u regionu“, navela je Sinani.
Sinani, bivša gradonačelnica Preševa, navela je da je pismo Blinkenu rezultat brifinga o Preševskoj dolini u Senatu SAD, koji su 28. februara 2023. organizovali upravo kabineti senatorke Joni Ernst i senatora Gerija Pitersa, kopredsedavajućeg Grupe za albanska pitanja u Senatu.
„Posle brifinga u Senatu, sastanaka sa senatorima i članovima Kongresa, izuzetno je važno i pismo koje su sekretaru Blinkenu uputili poslanici Džim Hajms i Riči Tores, koji su zatražili da prava Albanaca u južnoj Srbiji, tačnije u Preševskoj dolini, budu simetrična pravima srpske manjine na Kosovu“, navela je Sinani.
Ona je dodala da je „od velike važnosti“ i saslušanje koje je u Senatu održao senator Bob Menendez, „koji je od američke administracije zatražio da se angažuje po pitanju Albanaca Preševske doline, jer je albanska manjina u Srbiji izložena kontinuiranoj diskriminaciji od Srbije, posebno zbog pasivizacije adresa“.
„Pitanje Preševske doline pokrenuto je i pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku od ambasadora Albanije Ferita Hodže, koji je tokom govora istakao da Albanci u Preševskoj dolini treba da uživaju prava koja Srbi imaju na Kosovu, navodeći da srpska manjina na Kosovu uživa veća prava od bilo koje manjine u Evropi“.
Briselski portal Euraktiv, koji je preneo objavu Ardite Sinani, navodi da je u poslednjih nekoliko godina više od 6.000 etničkih Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe „nezakonito i sistemski uklonjeno iz državnog registra Srbije“.
„Ovim je Albancima ukinuto pravo glasa, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, pravo da kupuju i prodaju imovinu i da koriste državne usluge“, navodi Euraktiv.
Portal dodaje da je brisanje više od 6.000 Albanaca iz državne evidencije, koje je otkriveno višegodišnjim istraživanjem, Helsinški komitet nazvao „administrativnim etničkim čišćenjem“.
To istraživanje, koje je sprovela naučnica Flora Ferati Sahesenmajer, uključivalo je svedočenja mnogih stanovnika i bivših stanovnika, analizu ranijih biračkih spiskova i brojna zvanična dokumenata, navodi Euraktiv i dodaje da podaci pokazuju da je procenat Albanaca u pojedinim sredinama, prema zvaničnoj statistici, smanjen i do 71 odsto, iako tamo i dalje fizički žive.
„Stanovnici navode da su srpske vlasti poslale državne zvaničnike da potvrde njihove adrese, ali da ti ljudi zapravo nisu dolazili i da su umesto toga prijavljivali da je imovina prazna. Tako su čitave porodice uklonjene iz državnog registra, bez mogućnosti žalbe“, piše u tekstu.
Albanci koji žive u Preševskoj dolini tražili su da pitanje njihovog uklanjanja iz registra postane deo dijaloga Kosova i Srbije uz posredovanje EU, podseća Euraktiv i dodaje da vlada Srbije negira optužbe o „administrativnom etničkom čišćenju“ i da ne odgovara na zahteve za komentar o tom pitanju.
