Sa predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem razgovaralo se o deeskalaciji situacije na severu Kosova i pre svega o tome da EU treba da ukine mere za Kosovo koje su nesrazmerne, kazala je ona.
Prema njenim rečima, od zemalja koje podržavaju Kosovo, poput Hrvatske, očekuje se da među prvima preduzmu korake da pokrenu ukidanje ovih mera.
Osmani je rekla da se na ovom sastanku razgovaralo o evropskim integracijama, klimatskim pitanjima i problemima s kojima se suočava region i problemu bekstva mladih.
„Što se tiče evropskih integracija, zajednički je cilj da imamo ubrzani proces za zemlje Zapadnog Balkana, zasnovan na meritokratiji. Naravno, 2030. godina, koju je predsednik Evropskog saveta već postavio kao svojevrsni cilj, jeste važan cilj, ali su se svi složili da ta godina bude poslednja godina kojoj težimo. Želimo da napredujemo veoma brzo, ali je došlo vreme da vidimo konkretne korake Evropske unije po pitanju procesa članstva demokratskih država Zapadnog Balkana jer, nažalost, kao što ste videli u procesu vizne liberalizacije, pokazalo se da odgovor ili akcija EU kasni“, rekla je ona.
Dodala je da je današnji sastanak najkonstuktivniji dosad.
Upitana da li je na tom skupu zatražila zajedničku deklaraciju za deeskalaciju situacije na severu, kao i ukidanje mera nametnutih Kosovu, rekla je da je predsednika Severne Makedonije Stevana Pendarovskog „obavestila o koracima koje je Republika Kosovo preduzela da poboljša situaciju, ali i izazovima sa kojima se suočava“.
„Takođe, razgovarali smo o ovoj temi sa predsednikom Hrvatske. „Pre svega o tome da EU treba da ukloni mere za Kosovo koje su nesrazmerne i očekujemo da zemlje koje to podržavaju, kao što je Hrvatska, preduzmu prve korake za pokretanje uklanjanja ovih mera“, rekla je ona.
Osmani je odbila da komentariše pitanje ustavnih promena u Severnoj Makedoniji i istakla da će Albanci u Severnoj Makedoniji nastaviti da igraju pozitivnu ulogu u napretku zemlje ka evropskim integracijama.
Lideri zemalja učesnica Procesa Brdo-Brioni ranije danas usvojili su deklaraciju kojom su se obavezali da intenziviraju strateški dijalog sa institucijama EU radi ubrzanja procesa pristupanja Uniji, da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije i povećaju energetsku efikasnost, i da rade na zadržavanju mladih u regionu.
Predsednici zapadnobalkanske šestorke, Hrvatske i Slovenije u Skopskoj deklaraciji navode da su se sastali u Skoplju, vođeni principima regionalne saradnje, demokratije i održivog razvoja, da istaknu ključni značaj ubrzanja procesa evropskih integracija regiona i potrebu prilagođavanja posledicama klimatskih promena i da razgovaraju o merama koje osiguravaju vitalnost društava zadržavanjem mladih u regionu.
