Na primedbu novinara Kim radija da to nisu bili „najbrutalniji napadi“ i da je neuporedivo strašnije nasilje na Kosovu viđeno marta 2004. godine, Mihael Rot je odgovorio:
„Ne želim da počinjem diskusiju sa tobom koji su napadi bili brutalniji ili agresivniji. Mi sada živimo u 21. veku i nikada ne bih očekivao da rulja napadne vojnike KFOR-a jer KFOR nije predstavnik kolonijalnih zemalja. KFOR je pozvan od strane kosovske vlade da preuzme odgovornost za mir i stabilnost u zemlji i ta situacija je bila, iskreno govoreći, odvratna“, zaključio je on.
On je prethodno kazao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovoran za napad mase na vojnike KFOR-a tokom majskih nemira u Zvečanu.
„Gospodin Vučić snosi odgovornost za ovu brutalnu rulju koja je napala vojnike KFOR-a i zato su Srbi prešli crvenu liniju. To je potpuno neprihvatljivo“, rekao je Rot i dodao da ideja „velike Srbije“ destabilizuje Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.
Predsednik odbora Bundestaga za spoljne poslove nije odgovorio ni na novinarsko pitanje da li zna da je juče u Vučitrnu, prema navodima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, po treći put zapaljena kuća jedne srpske povratničke porodice.
Na brifingu u Prištini sa novinarima iz Kohe, Kljana Kosova, Gazete ekspres i Kim radija, Mihael Rot je još jednom ponovio svoje poznate stavove o „hrabrom vođstvu lidera“ i potrebi da što hitnije prevaziđu kontroverze, te ustanove zajedničke osnove za pomirenje i uzajamno poverenje“, kao i da očekuje „novu dinamiku“ u odnosima Srbije i Kosova nakon sastanka na visokom nivou 14. septembra.
Govoreći o Zajednici/Asocijaciji opština sa srpskom većinom, on je naveo da „nije nemoguće stvoriti pragmatično rešenje“, iako je on protiv „Republike Srpske 2.0 na Kosovu“, uz ocenu da politički status kvo više odgovara Srbiji.
Dodao je i da Kosovo može da računa na pomoć Nemačke na putu ka EU i NATO, kao i da razume razočaranje i nestrpljivost građana Kosova koji zbog predugačkog i nefer procesa vizne liberalizacije nemaju poverenja u EU, istakavši da je priznavanje nacionalnog suvereniteta Kosova od strane Srbije, pet zemalja EU i ostalih koji to nisu učinili „preduslov bilo kakvog uspeha“.
Podsetimo, Mihael Helmut Rot je početkom avgusta bio jedan od potpisnika pisma više desetina evropskih i američkih parlamentaraca zvaničnicima SAD, Evrope i Velike Britanije u kome je zahtevano preispitivanje politike prema Kosovu i Srbiji.
