Bazdulj je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova ocenio da Srbija, iako je demografski, ekonomski i vojno mnogo jača od Kosova, zna da je Kosovo naslonjeno na Albaniju, članicu NATO, i zna šta znači biti u sukobu sa NATO.
Za Bazdulja je sporazum Beograda i Prištine realnost, što se vidi po tome da su obe strane nezadovoljne nekim njegovim delovima.
Dodao je da je Beograd uspeo i da neke stvari koje su korisne Srbiji uvrsti u sporazum i naglasio da sporazum zbog toga nije predaja, jer poraženi nemaju prava da postavljaju uslove.
Bazdulj je rekao da je mnogo realnije da se nastavi dvostrani dijalog Beograda i Prištine, jer se konferencije i kongresi dešavaju posle ratova.
Prema njegovom mišljenju, konferencija o kosovskom problemu bi teoretski mogla da bude moguća nakon nekog regionalnog sukoba koji bi obuhvatio i neke druge zemlje.
Za njega je zamrznuti konflikt najrealnije rešenje koje u suštini nije loše.
Bazdulj je ocenio da je fraza zamrznuti konflikt ljudima odbojna zbog reči konflikt i da bi im više odgovaralo kada bi se koristila reč hibernacija.
Navodeći primere Kipra, Izraela, Kine i Tajvana, i Severne i Južne Koreje, on je ukazao da u slučaju hibernacije obično jača strana, a ponekad i obe, mogu srednjoročno da prosperiraju.
On je rekao da u slučaju hibernacije rešenja koja je sada teško postići, mogu da se pomere u neku nedoglednu budućnost i da zato ne treba nužno bežati od zamrznutog konflikta.
Bazdulj je ocenio da je lažna dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo i naglasio da Srbija, sve dok pet zemalja EU ne priznaje nezavisnost Kosova, ne bi trebalo da bude „veći katolik od pape“.
Prema njegovom mišljenju, Kosovo ne bi trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, niti bi Srbija to trebalo da promoviše i olakšavava.
„Srbija treba da ima crvenu liniju i ne može se od nje očekivati da delu teritorije koji smatra svojim pomaže da dobije taj simbolički najsnažniji prerogativ državnosti, a u marketinškom smislu važnije je to što je Kosovo član FIFA i UEFA“, ocenio je Bazdulj.
On ističe da je Zajednica srpskih opština (ZSO) nužan prerogativ da bi se srpska zajednica sačuvala na Kosovu.
Bazdulj je upozorio da se na Kosovu događa stalni odliv sprskog stanovništva i da postoji bojazan da se srpska zajednica svede na „ostatke ostataka“.
On je istakao da bi ZSO u praktičnom smislu neke stvari olakšala i Prištini, što pokazuje i situacija sa bojkotom lokalnih izbora na severu Kosova.
Bazdulj je ocenio da je paradoksalno što je vlada Aljbina Kurtija zanemarila deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na ZSO, dok su taj deo sporazuma ranije kosovske vlade, bez obzira na ratnu ulogu Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, bolje razumevale.
Ako bi želeo da neki sporazum finalno usvoji, Bazdulj bi to uvek uradio bez refefenduma, a da bi ga organizovao ukoliko bi tražio izgovor da narod nešto neće, budući da je na referendumu mnogo lakše napraviti negativnu kampanju.
