Kao ogromne prepreke, ali ne i nepremostive, kako je naglasio, nabrojao je: zastoj u napretku demokratizacije, korupciju, zavisnost od ruske energije, etnonacionalističku politiku, štetni strani uticaj i dezinformacije.
I dok nijedna zemlja onog što EU i SAD vode kao Zapadni Balkan nije članica EU, (u čijoj blizini jesu članice EU – Hrvatska, Slovenija, Grčka, Bugarska i Rumunija), sa izuzetkom Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, sve ostale su članice NATO-a.
Svoje obraćanje u pisanoj formi, o čemu će danas govoriti, Eskobar je započeo sa osvrtom na situaciju na Kosovu, odnosno, kako je naglasio „teškim odnosom između Kosova i Srbije“, podsetivši na ono što je predstavio kao napredak i dobru stranu:
„EU je uz snažnu podršku SAD postigla napredak kroz Sporazum o putu normalizacije odnosa i implementacije aneksa koji pruža okvir kroz koji obe zemlje ispunjavaju svoje samostalne obaveze. Ključni element je ispunjavanje obaveza Kosova od 2013, da se osnuje Zajednica opština sa srpskom većinom. ZSO bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom kako bi koordinisale zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj. Štaviše, Kosovo i Srbija dogovorili su da međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole. I što je najvažnije – prema ovom sporazumu, Srbija više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.
Nasuprot tome, Eskobar je objasnio da od kada su strane postigle ove sporazume, bilo je, kako je okvalifikovao – „ozbiljnih provokacija, eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv KFOR-a, policije i novinara na severu Kosova“.
Objasnio je senatorima da je NATO odgovorio tako što je na terenu rasporedio rezervne snage, dok su SAD, uz EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih izbora i izbora za gradonačelnika u četiri većinski srpske opštine na Severu Kosova, te da se strane ponovo usmere na primenu sporazuma iz februara, odnosno marta.
„Zajedno sa našim evropskim partnerima, ostajemo angažovani na Kosovu i Srbiji, pozivajući obe strane da ispune sve svoje obaveze koje su neophodne za nastavak napredovanja na oba njihova evropska puta“, zaključio je Eskobar, u delu o kosovskom pitanju.
Nastavak integracije regiona u evroatlantske strukture
Politika SAD na Zapadnom Balkanu zasniva se na „jednostavnom principu“, naglasio je u predstavljanju američke politike:
„Nastavak integracija regiona u evroatlantske strukture. Ta integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera; učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavina prava; i čini zemlje Zapadnog Balkana sigurnijim i prosperitetnima – a time i region bolji bezbednosni i trgovinski partneri za Sjedinjene Američke Države“.
Govoreći o preprekama, naglasio je da one, iako „ogromne“ nisu „nepremostive“:
„Zapadni Balkan mora da preduzme neophodne korake da se kvalifikuju za članstvo. Naše angažovanje im pomaže u borbi protiv korozije korupcije i dezinformacija koje hrane podložnost zlonamernom uticaju – od autoritarnih država kao što su Rusija i NRK, ali i loših aktera iznutra. Naše angažovanje je usmereno na rešavanje zaostalih tenzija koje prete ovom putu i veću regionalnu stabilnost“.
Saslušanje Gabrijela Eskobara pred članovima ovog potkomiteta, zakazano je za danas, u 14 časova, prema američkom vremenu.
