Abot se založio za saradnju dve vlade i međunarodne zajednice, ali pre svega za komunikaciju sa Srbima na severu. „U ovakvoj situaciji zaista moramo da se bliže primaknemo terenu i da čujemo zajednicu kakvu budućnost oni žele da imaju“.
Pitanje bezbednosti na severu je teško pitanje, naglasio je ambasador, prema kojem treba da se odnosimo i da ga rešimo tako da se ljudi više ne povređuju, da nema rizika od ubijanja. Međutim, očigledno, to su rizici u kojima trenutno živimo, smatra on.
„Postoji ogromna doza osetljivosti, a male stvari su stvarno važne. Mali incidenti, mali nesporazumi mogu da prouzrokuju ogroman efekat, a to je ono čega se ja stvarno plašim. Jer, ne možete sve da kontrolišete. Niti su svi akteri pod kontrolom. Postoji nasumični haotični element u svakom konfliktu, takvoj situaciji na kom god nivou. A osećam da smo sada u tom prostoru“, rekao je ambasador, dodajući:
„Dolazimo u situaciju gde svako, ne samo da reaguje osetljivo, već zapravo skoro prestrašeno. I svi veruju da pokušavaju nekako da sebe zaštite“.
Smatra da se poverenje među zajednicama ne može uspostaviti policijskom kontrolom jedne teritorije, a situacija na Severu ga umnogome podseća na Severnu Irsku. Iako je britanska pozicija da specijalne jedinice treba da budu u mogućnosti da funkcionišu na severu, to se tiče samo određenih zadataka u kojima se treba uhvatiti u koštac sa kriminalom i švercom.
Založio se, umesto specijalne policije, za veće prisustvo Euleksa.
„KFOR ima ulogu, ali KFOR nije policija, Euleks ima ulogu, a možda je malo drsko kada britanski ambasador kaže da moramo da vidimo veće angažovanje Euleksa. Ali ja mislim da je to neophodno, mislim da je ovo prostor u kome je priroda rada policije veoma važna. Nije iznenađenje ni to da bi bilo bolje da policajci iz srpske zajednice nisu napustili posao prošlog novembra“.
Navodi da su događaji tokom poslednje godine dana bili teški i frustrirajući, te da je zauzet drugačiji pravac i zamah, onaj napredak postignut sa Ohridski sporazumom, stvorio prostor u kojem bi se mogla rešavati mnoga različita pitanja.
„Nažalost, nismo u takvoj poziciji i moramo da priznamo da je jednostrana akcija kosovske vlade od 26. maja da nasilno postavi gradonačelnike u opštinske kancelarije promenila parametre ovog pitanja i na neki način otežala stvari. To ne znači nužno da su Kosovo i kosovska vlada destabilišući faktor u regionu. Ali, mislim da je ta akcija svakako destabilišuća u smislu odnosa unutar ove zajednice, ali i u širim zajednicama na Kosovu. Mnogi međunarodni partneri se još uvek pitaju zašto je to bilo potrebno. Mislim da se u ovom trenutku jasno vode rasprave o tome kako da se, ako ne kako da se obuzda ova situacija, onda šta da se uradi kako bi se ona rešila. Mislim da će za to biti potrebno dosta vremena, a tu leže i rizici, jer se mi nalazimo u nestabilnoj bezbednosnoj situaciji“, kazao je Abot.
Britanska vlada je razmotrila eventualne mere protiv Kosova, ali još uvek nije bišta preduzela, premda Ebot naglašava, da znaju šta bi mogli da urade.
„Premijer Kurti je bio u Londonu pre nešto manje od dve nedelje, gde se sastao sa ministrom spoljnih poslova. Prisustvovao sam tom sastanku. Ministar spoljnih poslova je bio vrlo jasan – očekujemo da premijer Kurti i njegova vlada i njegovi bezbednosni organi deeskaliraju situaciju“.
„Da gradonačelnici opština ne moraju nužno da rade iz opštinskih zgrada. Ne verujemo da je to neophodno. Što je još važnije, specijalne policijske jedinice nemaju ulogu u naseljenim sredinama. One ne treba da se koriste kao redovna policija. Postoji prava prilika da se dozvoli da ta odgovornost bude na redovnim policijskim snagama. Specijalna policija je posebno obučena, i ta joj obuka nije potrebna kako bi obezbeđivala zgrade. Što se tiče uklanjanja tačke trenja, veoma je važno da te jedinice specijalne policije ne samo da budu smanjene, već da se zapravo premeste iz tih područja“.
Ako želite da uspostavite vladavinu prava na severu Kosova – za to je potrebna policija, pravosuđe, tužilaštvo. Ne verujem da mogu jednostavno da dođu sa područja južno od Ibra, dodaje.
Na pitanje da li očekuje da situacija i deeskalirati u naredne dve nedelje kao što je pre neki dan nominalno zatraženo, ali i očigledno dogovoreno u Bratislavi, Ebot je oprezan i zabrinut.
„Moja briga je konkretizacija. Mislim da je politički gledano, dobar korak da vidimo da je Kosovo spremno da preduzme mere ili da ide ka tome, ali to moramo da vidimo. Mi smo, zajedno sa drugim međunarodnim partnerima i KFOR-om, veoma pažljivo pratili prisustvo policije na Severu. Pažljivo se prati, mislim, a izuzetno se i nadam, da ćemo u narednih nekoliko dana, sledeće nedelje, moći da procenimo da li je došlo do smanjenja ili ne.“
Kaže da njegova zemlja ima dugotrajno iskustvo teške situacije u vezi sa policijom zbog iskustva u Severnoj Irskoj.
„Gde je policija igrala višestruku ulogu u situacijama između različitih zajednica kada je bilo tenzija i kada se događalo nasilje. Tako da puno onoga što vidim na Severu me podseća na to. I zato i kažem ponovo, da ono što nam je potrebno, nije to da se fokusiramo samo na procente ili reči ohrabrenja. Ono što nam je potrebno da stvarno shvatimo jeste uticaj ponašanja policije na zajednicu, kako može da se to modifikuje, ali takođe i kako može da se to i promeni. Moja trenutna zabrinutost jeste konkretizacija svega. Znate, određen procenat je dobar način da se krene, kao što vidimo, doći će do smanjenja ali, kao što na engleskom kažemo, đavo je u detaljima – ko, gde, kada, na kakvim osnovama, kuda idu“.
Nalazimo se u vrlo teškim vremenima, naveo u intervjuu za KoSSev britanski ambasador. Zato naglašava da je važno to da svi pažljivo razmišljaju i postupaju i da se razmisli o budućnosti, da se vodi dijalog, a posebno da se, kako kaže, primakne terenu i čuje zajednica.
„Lično mislim da je potrebno da se put za izlazak pronađe na drugačiji način. Mislim da ne možemo da se jednostavno vratimo na ono što je postojalo prethodno a do toga može da se dođe samo kroz saradnju. Saradnju između međunarodne zajednice, dve vlade – u Beogradu i Prištini, ali i sa zajednicom ovde. Mislim da je veoma važna to ovdašnja zajednica, to kako da oni podignu svoj glas u mnogim od ovih razgovora. Često se, kada su u pitanju međunarodni razgovori, oni vode u prestonicama. A mislim da u ovakvoj situaciji zaista moramo da se bliže primaknemo terenu u da čujemo zajednicu kakvu budućnost oni žele da imaju“, zaključio je u razgovoru Abot.
O navodima Ališe Kerns: Delimo stav KFOR-a, nema dokaza
I u ovom intervjuu ponovio je da Vlada Ujedinjenog Kraljevstva deli stav KFOR-a o tome da oni nemaju dokaze da je Srpska Pravoslavna Crkva umešana u krijumčarenje oružja, kako je to nedavno u britanskom parlamentu javno iznela šefica Odbora za spoljne poslove ovog doma Ališa Kerns.
Naglasio je da je ona kao parlamentarka nastupila nezavisno od svoje vlade i da informaciju nije dobila odatle. Na opasku da je ona prethodno radila u Forin ofisu, te da je praksa da njena javna istupanja prođu kroz filter ovog minsitarstva, Abot je kazao:
„To nije informacija koja je prošla filtere Forin ofisa. Da, radila je za Forin ofis i komonvelt ranije. Mislim da je radila i za Ministarstvo odbrane. Ali kod ovih posebnih navoda, odgovornost je zaista na njoj“.
