Pored imena oko 30 Srba koja je iščitao na sednici kosovskog parlamenta 2. juna 2023. godine za koje je rekao da su glavni organizatori nereda na severu Kosova, premijer Kurti u zadnje vreme često pominje i imena Srba koji su deo kosovskih institucija.
„Potpredsednica u Leposaviću je Dragana Miletić, Srpkinja. Potpredsednica u Zvečanu je Sladjana Pantović. Potpredsednica Severne Mitrovice je Srpkinja Katarina Ađančić. Ministar za zajednice i povratak je Nenad Rašić, Srbin. Njegov zamenik je Radoica Radomirović, Srbin iz Leposavića. Ovde u Skupštini glasali ste za Srđana Sentića za zamenika Ombudsmana“, rekao je premijer Kurti na sednici Skupštine Kosova 15. juna ove godine“, rekao je premijer Kosova na sednici kosovskog parlamenta 15.06.2023. godine i dodao:
„Hajde da im pokažemo da ima i srpskih političara koji i pored napuštanja institucija od strane Srpske liste, su deo naših institucija od 5. novembra pa nadalje. Reč je o imenovanjima posle 5. novembra prošle godine. Dakle, multietničnost, multikulturalnost, višestranačje funkcioniše na Kosovu, uprkos Srpskoj listi i naredbama koje stižu iz Beograda, a koje su zapravo pretnje“, naveo je Kurti.
U gotovo istom kontekstu premijer Kosova Aljbin Kurti je ova imena Srba istakao i na Prespa forumu u Severnoj Makedoniji 16. juna ove godine, a poslednji put većinu ovih imena premijer Kurti pomenuo je 7.07.2023. godine na sastanku sa šefom OEBS-a na Kosovu Majklom Devenportom.
U saopštenju obajvljenom na sajtu Vlade Kosova nakon sastanka sa šefom OEBS-a se između ostalog navodi da je “premijer obavestio Devenporta u vezi sa imenovanjem potpredsednika iz redova srpske zajednice u opštinama na severu – Katarine Adžančić, za zamenicu predsednika opštine Severna Mitrovica, Slađanu Pantović, zamenicu predsednika opštine Zvečan i Draganu Miletić, zamenicu predsednika opštine Leposavić, kao i izbor od strane Skupštine Kosova tajnim glasanjem Srđana Sentića za mesto zamenika Ombudsmana“.
Zamenik Ombudsmana na Kosovu dr Srđan Sentić rekao je za Medija centar da mu nije baš najjasnije zašto premijer Kosova pominje njegovo ime, kada Vlada Kosova nema nikakve institucinalne nadležnosti sa procesom selekcije i izbora zamenika Ombudsmana već je to isključiva nadležnost između Institucije Ombudsmana koja vrši selekciju i predlaže najbolje kandidate Skupštini na izbor.
„Zamenik Ombudsmana se ne postaje imenovanjem, već tajnim glasanjem u Skupštini Kosova nakon javnog konkursa, rigoroznog procesa pismenog i usmenog testiranja u prisustvu Ombudsmana i ostalih članova komisije, i međunarodnih i lokalnih organizacija koje se bave pitanjima ljudskih prava. Na sednici Skupštine Kosova 7. Juna 2023. godine za mene je glasalo 53 od ukupno 73 prisutnih narodnih poslanika. Moje ime je Skupštini Kosova predložila institucija Ombudsmana, a predloženo je još pet kandidata za ovu funkciju koji su tokom procesa selekcije osvojili daleko manje bodova u odnosu na mene“, naveo je Sentić.
Sentić ističe da je „individualni autoritet, reputaciju i legitimitet sam izgradio svojim dvodecenijskim radom, između ostalog, na pomirenju Srba i Albanaca, zalaganjem za multietničko društvo i dijalogu između zajednica ne samo u srpskoj već među svim zajednicama na Kosovu.
Zbog toga mu je kako ističe „potpuno nerazumljivo i krajnje neprihvatljivo“ da se njegovo „ime i funkcija zloupotrebljavaju i koriste u kontekstu političkih imenovanja“, jer kako navodi nije politički aktivan, niti je ikad pripadao bilo kojoj stranci, „što je i preduslov i jedan od kriterijuma za poziciju zamenika Ombudsmana“.
„Umesto što moje ime, ali imena drugih pojedinaca iz srpske zajednice, pominje kako na Kosovu tako i na međunarodnim forumima, tokom bilateralnih susreta sa ambasadorima i drugim zvaničnicima u cilju privida inkluzivnosti i zastupljenosti kosovskih Srba u institucijama, premijer bi trebalo da uloži napore ka implementaciji Ustava Kosova i Zakona br. 06/L-14 o javnim službenicima, i ravnopravnoj zastupljenosti nevećinskih zajednica u institucijama na centralnom i na lokalnom nivou, ali i horizontalnoj i vertikalnoj zastupljenosti u ovim institucijama. Takođe, premijer bi trebalo da informiše javnost zašto u pojedinim ministarstvima, agencijama, upravnim i nadzornim odborima, te ostalim institucijama i javnim preduzećima nema Srba, dok u slučajevima kada ih i neznatno ima, se ne nalaze na rukovodećim pozicijama, već na nižim položajima“, poručio je Sentić.
Sentić podseća da „Ustav Kosova propisuje ravnopravnu zastupljenost zajednica pri zapošljavanju u javnim institucijama na svim nivoima, a Zakon br. 06/L-14 o javnim službenicima je daleko od sprovedenog“.
Smatra da je sada u periodu kada je aktuelna kriza na severu Kosova, „izuzetno opasno i neodgovorno praviti jaz unutar nevećinske zajednice koja se uveliko oseća ugroženo i diskriminisano, te je pod velikim pritiskom“.
„Umesto raspirivanja animoziteta kako između etničkih zajednica, tako i unutar srpske zajednice, neophodno je da se okrenemo suštinskom dijalogu i harmonizaciji odnosa, odgovornoj retorici, poštovanju Ustava, zakona i međunarodnih konvencija, i afirmativnim merama koje će za posledicu imati približavanje zajednica, ali i izgradnji poverenja u institucije kojeg sada gotovo i da nema“, rekao je dr Srđan Sentić za Medija centar.
