Podvlači se da SAD osuđuju nasilje nad snagama KFOR-a, te da oni koji stoje iza toga treba da odgovaraju „poštujući propisani proces i uz punu transparentnost“.
„Ova odluka je trebala da bude koordinisana najbližim međunarodnim partnerima Kosova, uključujući one koji imaju primarnu odgovornost da obezbede stabilnost Kosova. Ponovo pozivamo Kosovo da se uzdrži od jednostranih koraka dok sa stranama radimo na rešavanju trenutne krize“, navodi se u odgovoru.
Vlada Kosova je 29. juna proglasila terorističkim organizacijama „Civilnu zaštitu“ i „Severnu brigadu „, uz obrazloženje da njihovi pripadnici stoje iza nemira na severu Kosova, te da „predstavljaju ozbiljnu i direktnu pretnju ustavnom poretku i bezbednosti Kosova“.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da su ove dve organizacije sprovodile akcije „sa terorističkim elementima“ poput oružanih napada na pripadnike kosovske policije, pripadnike Misije Evropske unije za vladavinu prava (Eulex), vojnike Kfora (vojna misija NATO).
Na severu Kosova od kraja maja traju povećane tenzije zbog odluke kosovskih vlasti da preuzmu opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi albanski gradonačelnici imali pristup kancelarijama. Srbi, koji čine većinu u tim opštinama, oštro su se usprotivili tome nakon što su bojkotovali aprilske izbore i odbacili mogućnost da prihvate rezultate.
Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu kada je došlo do sukoba Srba i vojnika NATO-a u okviru misije na Kosovu, KFOR-a. Tom prilikom je bilo na desetine povređenih na obe strane.
U međuvremenu zapadne zemlje i EU su zatražile hitnu deeskalciju situacije, raspisivanje novih izbora i povlačenje policije iz opštinskih zgrada.
Šta su ’Civilna zaštita’ i ’Brigada sever’?
„Civilna zaštita“ je zvanično na severu Kosova funkcionisala do 2015/16, kada je na osnovu Briselskog sporazuma u okviru dijaloga Prištine i Beograda rasformirana.
Radnici „Civilne zaštite“ su potom integrisani u kosovske institucije.
RSE nije mogao da potvrdi da li je ova organizacije sve vreme tajno funkcionisala ili je u međuvremenu obnovljena.
„Civilna zaštita“ u Srbiji funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, a njena uloga je da reaguje u vanrednim situacijama, poput poplava, zemljotresa i slično.
Međutim, prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, „Civilnu zaštitu“ na Kosovu su činili pripadnici koji su prošli vojnu obuku i smatrala se vrlo opasnom po bezbednost Kosova.
Druga organizacija, koja je proglašena terorističkom je „Severna brigada“, koja potpisuje grafite na severu Kosova od kraja prošle godine. Neki od njih su: „Ne brinite! Tu smo! Čekamo!“.
Ne zna se ko stoji iza ove brigade, niti da li se radi o nekoj formalnoj organizaciji, osim što su nakon odluke Vlade Kosova 29. juna napisali da se radi o „volonterima“.
Kazna zatvora za terorizam na Kosovu je najmanje pet godina, a ukoliko je terorističkim aktom nanesena teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršilac zločina dobija najmanje deset godina zatvora.
Ukoliko jedno ili više lica pogine u nekom terorističkom aktu, onda je najmanja kazna zatvora petnaest godina.
Za pružanje pomoći u izvršenju terorističkih dela, kazna zatvora je do deset godina zatvora.
Regrutovanje osoba i obuka istih za izvršenje terorističkih dela je kažnjivo do petnaest godina zatvora.
Ukoliko se neka osoba proglasi krivom da je na čelu neke terorističke organizacije, kazna je do 20 godina zatvora uz novčanu kaznu do 500.000 evra.
