“Tamo gde smo, u stvari, očekivali da dobijemo inicijalne informacije kako bismo mogli da nastavimo dalje kroz sistem, prva stanica je bila policija. Upravo je tu priča počela i tu se završila”, istakao je izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević.
Prema izveštaju Kosovske policije, u 2020. na Kosovu je prijavljeno 7.716 krivičnih dela, a 7.970 u 2021. godini. Brojevi sugerišu da je procenat ovih slučajeva usmeren na pripadnike srpske zajednice, iznosio 0.98 odsto u 2020. i 1,09 procenata u 2021. godini u poređenju sa ukupnim brojem slučajeva na Kosovu, navedeno je u izveštaju.
“Polazna osnova je u temeljima u izveštaja koje smo mi izradili jer smo, naprosto, želeli da proverimo šta su institucije uradile po pitanju brojnih slučajeva gde je glavni fokus je stavljen na napade koji su bili u našim izveštajima. To su mahom bili fizički napadi, a potom, naravno, i oni koji se tiču ključnih stavki, poput oštećenja privatne imovine i tako dalje. Kao osnova za izveštaj, poslužilo je 76 incidenata iz 2020. godine i 87 tokom 2021”, naglasio je Milićević i dodao:
“Naša polazna osnova metodološki je uvek bila utemeljena na policijskim izveštajima i neposrednim saznanjima i svedočenjima onih koji su bili izloženi određenoj vrsti napada ili sukoba, bilo da je u materijalnom ili bilo kom drugom smislu”, naveo je on.
Bez podataka od strane Kosovske policije
Izvršni direktor NVO Aktiv je kazao da uprkos obećanjima od strane Kosovske policije ove dve organizacije nisu uspele da dobiju relevantne informacije za predmete koji su bili označeni kao ključni u ovom istraživačkom projektu.
“Dakle, tih 50 slučajeva koje smo mi objavili i odredili iz srpske zajednice i 20 iz albanske zajednice, koji su trebali da posluže kao kontrolni mehanizam u smislu dinamike rešavanja problema, odnosno napada i izveštavanja koja su se pojavila u različitim izveštajima, mi, nažalost, nismo dobili, kao što rekoh, zvaničnu potvrdu o ovim slučajevima od policije”, saopštio je Milićević.
Zbog nesaradnje Kosovske policije, on je naveo da izveštaj sada predstavlja “samo osvrt na incidente koji su se dogodili u srpskoj zajednici 2020. i 2021. godine”.
“Ovo je, nažalost, jednostrana informacija koja se oslanja isključivo na informacije dobijene putem individualnih intervjua ljudi koji su direktno i neposredno bili izloženi ovom gubitku. Međutim iz policije mi, zapravo, nismo dobili informacije koje bi služile kao osnova za dalji istraživački rad, kako bismo napravili naposletku jednu sveukupnu sliku o tome šta je sistem uradio, kakav je bio institucionalni odgovor u odnosu na sve te incidente koji su se dogodili i da li je nešto dalje urađeno u tom postupku ili ne”, kazao je on.
Od Policije Kosova su traženi su podaci o raznim krivičnim delima u 38 opština, objasnio je izvršni direktor KIPRED-a Ljuljzim Peci.
“Trebalo je da se obradi jedan mehanizam, da se vidi kako policija funkcioniše, da li ima nekih razlika u tretiranju i procesuiranju i da se, nakon toga, pređe na sudski sistem. Ali, kada na prvom koraku ne možemo da dobijemo te informacije, ovaj rad je odmah hendikepiran. Uprkos tome, mi smo nastavili sa svojim radom”, dodao je on.
NVO KIPRED je tretirala sve slučajeve u vezi sa krađom, razbojništvom, teškom krađom, osšećenem verskih objekata, fizičkih napada, oštećenjem ili paljenjem kuća, podmetanjem požara i razbojništvom.
“Prošli smo kroz sve dnevne izveštaje policije, podatke koje smo dobili sa veb stranica policije, ali i od raznih medija. Mi smo primetili da postoji previše nepoklapanja između slučajeva koji su prijavljeni u dnevnom izveštaju u poređenju sa godišnjim izveštajem za 2020. i 2021. godinu”, naveo je Peci.
Preporuke civilnog društva
NVO Aktiv i KIPRED su pripremili i preporuke za smanjivanje broja bezbednosnih incidenata prema pripadnicima nevećinskim zajednica: Poboljšati transtapentnost, tačnost podataka i saradnju između kosovskih institucija zakona i pravosuđa; Dati prednost razvoju i primeni robustnih sistema podataka i izveštavanja koji obuhvataju prijavljivanje krivičnih slučajeva policiji, status istrage i status optužnice; Bliža saradnja Kosovske policije, pravosuđa i tužilaštva u cilju sinhronizacije aktivnosti; Saradnja Kosovske policije sa članovima povratničkih zajednica u područjima gde se bezbednosni incidenti češće dešavaju; Objavljivanje tromesečnog ili polugodišnjeg statističkog izveštaja Kosovske policije, samo su neke od njih u ovom dokumentu.
Izradu izveštaja “Jačanje institucionalnih odgovora na bezbednosne incidente u nevećinsim zajednicama (srpskim)” podržala je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).
