Održavanje lokalnih izbora na severu, stvaranje demokratske atmosfere kako bi Srbi izašil na izbore, prisustvo specijalnuh jedinice kosovska policije na severu i formiranje Zajednice srpskih opština biće glavne teme razgovora u Briselu, smatra direktor Instituta za afirmaciju međunetničkih odnosa Fatmir Šeholi.
„Mislim da će Lajčak u svom pismu koje će biti dato glavnim ljudima diplomatije EU i svima koji su vezani na dijalog Kosova i Srbije da ukaže na jednu stranu u slučaju da se ovo ne bude realizovalo i ako ima sprečavanja u finalizaciji ovoga da Kosovo očekuju sakcije koje su poput one da se ne održi donatorska konferencija u Ohridu koja je predviđena, može biti veoma opasna situacija sa Međunarodnim montarnim fondom i Svetskom bankom koja bi sve ove investicije koje su za Kosovo predviđene prekine i time bi se došlo u situaciju da se razmišlja i o liberalizaciji viza od 1. janaura 2024. Nadam se da neće biti tako“, kazao je Šeholi za Radio Kim.
Politikolog Igor Marković mišljenja je da je teško proceniti šta će u narednim nedeljama biti prevashodno zbog činjenice da Kurti i „dalje vuče poteze koji nisu predvidljivi“.
„Sa jedne strane uporno tvrdi kako je usklađena politika Vlade sa stavovima međunarodne zajednice povodom krize na severu dok sa druge strane radi sve suprotno tome. Tako da, verujem da će u narednim nedeljama pritisak ne samo EU nego i SAD biti znatno povećan očigledno da šatl diplomatija u formi dolazaka Lajčaka i Eskobara nisu urodili plodom barem ne u Prištini. Te u tom smislu očekujem da će mozda doći do uvođenja nekih na početku simboličnih sankcija Kosovu pre svega kako je najavljivano kroz ograničenje pristupnim fondovima u procesu priključivanja Kosova EU to je sa jedne strane, sa druge strane duboko sam uveren da će Kurti nastaviti sa svojom politikom, da je tako neformalno nazovemo, tvrdoglavosti i da neće povući specijalne jedinice sa severa“, naveo je on za Radio Kim.
„Razmotriti zahteve lokalnih Srba“
Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa je, prema rečima Šeholija, pokušao da kritički vladi Kosova ukaže na to da ni nakon više od dve godine na vlasti nisu posetili nijednu opštinu sa srpskom većinom, što je napominje, veliki problem.
„To je proizvod ove situacije u kojoj se nalazimo, to je bio stav našeg Instituta, izlazak iz ove situacije vidimo u sledećim koracima, prvo: veoma je važno da premijer, predsednica Kosova, predsednik parlamenta i sami lideri opozicije bi trebalo da se sastanu sa srpskim političarima iz Srpske liste i ostalima, iz civilnog sektora, da to bude dijalog koji će dovesti do nove situacije i da se razmotre zahtevi koje imaju lokalni Srbi na Kosovu, da se oni tumače veoma ozbiljno, jer jedino dijalogom možemo doći do eventualnog rešenja“.
„Statut o ZSO što pre“
S druge strane, napominje Šeholi, međunarodna zajednica je već napravila prve korake.
„Kao što vidimo, veliki broj pripadnika KFOR-a je na severu Kosova stacioniran, kao i policija EULEKS-a, to govori da polako bezbednosna situacija treba da poprima komponete da se ljudi osećaju sigurno. Mislim da mi moramo statut Zajednice srpskih opština što pre sačiniti da bi Srbi videli da je počelo nešto da se radi, čim nacrt statuta bude prihvaćen od jedne i druge strane i na stolu onda bi trebalo da Srbi izađu na lokalne izbore, jer je nelogično da krenemo u formiranje ZSO a nemamo gradonačelnike i odbornike Srbe koji su mozak skupštine ZSO. Prvo statut, da Srbi vide da je to realno i ozbiljno prihvaćeno, a potom izlasak na izbore, nakon izbora da se počne sa formiranjem ZSO i da se to sve završi do novembra meseca“, rekao je Šeholi.
Kada su u pitanju specijalne jedinice i izlazak novoizabranih gradonačelnika iz zgrada lokalnih samouprava, Šeholi kaže da bi Kurti trebalo da sasluša savete SAD i EU.
„Gradonačelnici, koji se zovu gradonačelnici sa dva odsto, ta forma jeste legalna sa zakonskog aspekta ali je formalno legitimnost nikakva, trebalo bi da kao gradonačelnici Zvečana i Zubinog Potoka budu u kancelarijama za zajednice, kako atmosfera ne bi bila nesigurna, te Srbi uvideli da se dešava nešto ozbiljno. Bez dijaloga institucija Kosova i Srba veoma je teško nešto uraditi“, zaključio je direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
Pritisak opozicije što se često zanemaruje na Kosovu itekako je veliki na Samoopredeljenje kako bi promenilo dosadašnji kurs spoljnopolitičkog delovanja, napominje Marković.
„Međutim, to jos uvek nije urodilo plodom jer Samoopredeljenje ima komotnu većinu u skupštini i u tom smislu nema potrebe da kako je u pojedinim medijima najavljivano potencijalno organizovanje prevremenih izbora. Sledeći koraci bi svakako trebalo da budu veći pritisak na Prištinu u smislu da se Kosovo uskladi sa predlozima koji su stigli iz Brisela i Vašingtona, dakle, da se specijalne jedinice sa severa povuku, da se organizuju izbori i da se pre toga Srbi vrate u institucije“.
Ipak ova tri koraka, napominje Marković, nije moguće izvršiti u narednik nekoliko nedelja.
„Pre svega zbog povratka Srba u institucije, kasnije treba pregovarati sa predstavnicima Srpske liste kao partije koja uzima najviše glasova među kosovskim Srbima, o tome da li će oni i pod kojim uslovima učestvovati i naravno tu je uvek pitanje formiranja ZSO koje zapravo zavisi od impementacije te tri tačke“, dodao je Marković.
On smatra i da bi Srbi sa severa Kosova izašli na izbore, ali ukoliko se oni ne bi organizovali u kratkom vremenskom periodu.
„Zbog naravno uticaja ove krize na severu građani su u prethodnih nekoliko dana bili na barikadama ispred srpskih opština i verujem da bi bili itekako razočarani ukoliko bi Srpska lista odmah i bezuslovno prihvatila da učestvuje na izborima. S druge strane verujem da će međunarodna zajednica izvršiti dovoljan pritisak na Prištinu kako bi se specijalne jedinice povukle sa severa i ostavile dovoljno prostora Srpskoj listi da ima legitiman stav pred građanima u smislu da bi njima rekli da su neki od uslova ispunjeni te da će i oni pružiti korak dobre volje kako bi učestovovali na izborima“, zaključio je Makrović.
Kriza na severu Kosova ušla je u 18. dan, Srbi na severu Kosova se od 29. maja svakodnevno okupljaju ispred zgrada lokalnih samouprava u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku zahtevajući najpre da se pripadnici specijalnih jedinica povuku iz zgrada Opština, kao i novoizabrani gradonačelnici, ali i da na slobodu budu pušteni Dušan Obrenović i Radoš Petrović uhapšeno u Zvečanu 29. maja. Kurti pak saopštava da je „uklanjanje krimilnalnih struktura“ način da se reši situacija na severu Kosova.
