A o tome su upravo u četiri oka pričali i čelnici Nemačke i Francuske, Olaf Šolc i Emanuel Makron, u Potsdamu, javlja pariski list Figaro i navodi francuske zvanične izvore da za to priključivanje mora da se smisli „više formata „.
Izvori EU u Briselu su preneli agenciji Beta da postoji zabrinutost zbog Kosova i političkih nejasnoća u Crnoj Gori, jer se to odražava i na dve zemlje u pregovorima o članstvu s Unijom.
Ali, ističu da postoji uverenje članica EU da se mora podstaći približavanje suseda Uniji, a da o tome govori i saopštenje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je spremna snažna ekonomsko-politička podrška cilju da se Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija što pre uključe najpre u Evropsku političku zajednicu, a potom da im se kroz pregovore po zasluzi otvore i vrata članstvu u EU.
U medijima i među analitičarima u EU ima sumnji posebno oko toga šta opipljivo može iznedriti Evropska politička zajednica, jer se to u mnogome podudara sa usvojenom novom metodologijom proširivanja.
Španski dnevnik Periodiko je jedan od onih koji smatraju da izjave vođa EU na nedavnom sastanku Evropske političke zajednice u Moldaviji i „obećanja o evropskoj perspektivi u stvari kriju to da u srednjem roku neće biti ulaska neke nove zemlje u članstvo EU“.
Periodiko i neki analitički centri u EU podsećaju na to da su i Šolc i Makron upravo u više navrata predočili da novih članica ne može biti sve dok prethodno u samoj Evropskoj uniji ne dođe do temeljne institucionalne i ekonomske reforme.
Cilj te reforme mora biti, kako se napominje, da se unutar Unije ojača demokratsko ustrojstvo, posebno da EU ne bude zakočena sistemom glasanja, pravom veta, kad bude imala 35 članica, kao i da se obezbede budžetska sredstva za njihovo ugrađivanje u pravni sistem i zahtevno jedinstveno tržište EU.
Francuski list Figaro je, međutim, obelodanio da su nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron upravo o tome „razmenili mišljenja jer EU krajem godina mora da se izjasni o početku pregovora s Ukrajinom i Moldavijom“.
O sastanku Šolc-Makron nije bilo nikakvog saopštenja, a Figaro se poziva na izvore Jelisejske palate, predsedništva Francuske, i kaže da je Makron na nedavnom susretu zapadnih vođa u Bratislavi zatražio da se „što pre polože osnove za što brže približavanje članstvu Ukrajine, Moldavije i zapadnobalkanskih zemalja EU“.
