Upitana za stav Evropske komisije o primedbama iz Prištine da se na taj način ometa integracija Srba i da se narušava teritorijalni integritet Kosova, Huper je novinarima rekla da je EK 16. novembra usvojila predlog „sa ciljem da se svim građanima Zapadnog Balkana obezbedi mogućnost bezviznog putovanja u EU“.
„Evropska komisija čeka da to odobre Evropski parlament i Savet EU“, dodala je Huper.
Komisija je u aprilu saopštila da se vizna liberalizacija za Kosovo odnosi jedino na vlasnike kosovskih pasoša, a ne i na građane čije je pasoše izdala Koordinaciona uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Međutim, Komisija je prošle nedelje usvojila dopunjen predlog, prema kojem će i žitelji Kosova sa srpskim pasošima od 1. januara moći da putuju u šengenski prostor bez viza.
Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi uputio je 20. novembra pismo Evropskoj komisiji i Savetu EU, u kojem je naveo da se dopunjenim predlogom „narušava suverenitet Kosova, ometa integracija Srba na Kosovu i otvara rizik od korišćenja netačnih podataka“, kao i da to predstavlja bezbednosnu pretnju.
„Izdavanje pasoša od ilegalnog koordinacionog centra Srbije, koji opštine na Kosovu smatra delom srpske nadležnosti, predstavlja ozbiljno kršenje suvereniteta“, naveo je Bisljimi.
Vlada Kosova je ranije odbacila tvrdnje da vizna liberalizacija neće važiti za kosovske Srbe, ukazujući da oni po ubrzanoj i pojednostavljenoj proceduri mogu da dobiju kosovske pasoše.
Prema podacima vlade u Prištini, u prvih deset meseci ove godine kosovske pasoše dobilo je 4.350 kosovskih Srba, što je rast od 29 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Na dopunjen predlog EK reagovalo je i više od 20 nevladinih organizacija kosovskih Albanaca, koje su uputile otvoreno pismo Ilvi Johanson sa zahtevom da on bude povučen.
U međuvremenu, predstavnici civilnog društva Albanaca i Srba na Kosovu su se složili da u javnom prostoru sučele svoje argumente za i protiv na ovu temu.
