Nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će Savet EU „nastaviti sa procenom“, bez navođenja kada će klaster biti otvoren.
Unija očekuje od Srbije da „pojača napore“ u reformi pravosuđa, slobodi medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Od Beograda se traži da u potpunosti primeni sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i učini više u procesuiranju odgovornih za napade u Banjskoj, navodi se u tekstu u koji je RTS imao uvid.
U nacrtu koji bi mogao da bude dopunjen pre usvajanja, EU „žali“ što nijedna strana nije primenila obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i poziva Beograd i Prištinu da „bez odlaganja i preduslova“ primene sporazum , „što uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština“.
Evropska unija navodi i „snažnu osudu nasilnih napada“ na kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra i nasilja protiv Kfora, organa reda, građana i medija tokom protesta kosovskih Srba 29. maja.
Od Srbije očekuje da sarađuje u potpunosti sa istragom, uhapsi i privede pravdi počinioce napada, navodi se u tekstu zaključaka i dodaje da EU žali što Srbija“ nije preduzela dovoljne korake u ovom pogledu“.
Izražena je i zabrinutost zbog „ponavljanog gomilanja“ vojnih snaga u blizini Kosova, ali su pozdravljeni neki „koraci u dobrom pravcu“, kao što je poziv Beograda Srbima da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova.
U zaključcima se od Evropske komisije traži da „hitno“ u pregovore Srbije o članstvu formalno unese obavezu primene Sporazuma o putu ka normalizaciji.
„Savet zahteva od Evropske komisije i visokog predstavnika da hitno, pre kraja januara 2024, dopune merila za poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu“, stoji u nacrtu zaključaka.
Beograd i Priština pozvani su da se uzdrže od provokacija i jednostranih poteza koji mogu da izazovu nasilje, uz upozorenje da će izostanak deeskalacije imati „negativne posledice.“
Kako se navodi, EU je spremna razmotri dodatne mere usmerene na Beograd i Prištinu ako to bude potrebno.
U oblasti vladavine prava, EU pozdravlja „pravovremeno“ usvajanje ustavnih amandmana i zakona o njihovoj primeni, ali naglašava da je „dodatni rad“ neophodan u oblasti pravosuđa i poziva Srbiju da ispuni merila u poglavljima 23 i 24.
U zaključcima se naglašava i zabrinutost zbog „ograničenog napretka“ u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija i poziva Srbija na „efektivnu primenu medijske strategije“.
Od vlasti u Srbiji se očekuje da „objektivno i nedvosmisleno“ govore u javnosti o EU i da se angažuju na sprečavanju dezinformacija i „spoljnih manipulacija kroz sve medijske kanale“.
Savet EU traži od Srbije da pojača napore na usklađivanju sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji i Belorusiji i da se „uzdrži od poteza i izjava“ koje idu protiv pozicija EU u strateškim spoljnopolitičkim pitanjima. EU pozdravlja humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini, kao i bolju saradnju u sprečavanju zaobilaženja sankcija.
Navodi se da EU „uvažava napredak“ koji je Srbija učinila u usklađivanju sa viznom politikom EU. Pozdravljen je i „dobar nivo pripremljenosti“ u ekonomskim kriterijumima.
O zaključcima o politici proširenja raspravljaće Savet ministara EU 12. decembra, a zatim bi trebalo da budu i formalno usvojeni na sastanku lidera EU 14. i 15. decembra, na čijem će dnevnom redu biti i odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom, Moldavijom i BiH, kao i o statusu kandidata za Gruziju.
