Podaci o ekonomskoj saradnji pokazuju da države Zapadnog Balkana nemaju drugu alternativu osim evropske, jer ne postoji nijedan drugi proces unutar koga će ih neko podsticati da se reformišu, transformišu i modernizuju kako bi svoja društva učinila boljim za građane.
Značajan „vetar u leđa“ koji će pogurati privredni rast država Zapadnog Balkana očekuje se od Evropske unije (EU), odnosno od njenog novog, nedavno promovisanog Plana rasta za koji su članice Unije namenile prvu tranšu od šest milijardi evra.
Prema najavama, dve milijarde predviđene su za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu kao bespovratna pomoć i za podršku budžetima, a četiri milijarde su namenjene za kreditiranje kapitalnih ulaganja.
Po svim parametrima, a najpre po spoljnotrgovinskoj razmeni i direktnim investicijama kompanija, EU je ubedljivo najveći i prvi ekonomski partner Srbije, koja je najveći trgovinskih partner Unije iz ovog regiona, navodi Institut.
Srbija je regionalni lider kada je reč o stranim direktnim investicijama, pa je za 12 godina privukla 21,3 milijarde evra stranih direktnih investicija iz EU.
U istom periodu Srbija je, na primer, iz Kine privukla 3,1 milijardu a iz Rusije 2,6 milijardi stranih direktnih investicija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna trgovina Srbije sa EU dostigla je u 2022. godini 39,8 milijardi evra, što čini 59 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom, koja je prošle godine bila 66,6 milijardi evra.
Što se tiče direktnih stranih investicija, u Albaniju je prema podacima Centralne banke prošle godine stigle 1,4 milijarde evra iz država članica EU, a najveći ulagači bile su kompanije iz Holandije, Italije i Nemačke.
Unija je prvi partner Bosne i Hercegovine u spoljnoj trgovini koja čini 63,3 odsto ukupne robne razmene sa svetom, a u tu zemlju je prošle godine stiglo 720 miliona evra ukupnih direktnih stranih investicija, iz EU oko 350 miliona evra.
Ni Severna Makedonija ne zaostaje za drugim državama Zapadnog Balkana kad su u pitanju trgovinski odnosi sa EU, čije tržište čini 58,2 odsto ukupne trgovinske razmene Severne Makedonije sa svetom.
Najveći investitori su kompanije iz Austrije, Grčke, Holandije i Nemačke i oni čine 50,3 odsto ukupnih direktnih stranih investicija u Severnoj Makedoniji.
Crna Gora, za razliku od ostalih država Zapadnog Balkana, u ekonomskoj saradnji do skoro je više bila okrenuta Rusiji, Srbiji, Turskoj i zemljama Bliskog istoka i tek odnedavno počinje da jača ekonomske veze za državama EU.
Primera radi, crnogorska spoljnotrgovinska razmena sa EU je najniža u regionu i čini 41,9 odsto njene ukupne razmene sa svetom, navodi se u analizi.
I kad su u pitanju direktne strane investicije, Crna Gora nema mnogo dodira s kompanijama-ulagačima iz EU.
Od 734 miliona evra direktnih stranih investicija u 2022. godini, tek 10 odsto stiglo je iz Nemačke, čije su kompanije prošle godine bile najvidljiviji evropski investitor u Crnoj Gori.
