Dodao je da je poternica raspisana na osnovu zahteva Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, posredstvom UNMIK-a (Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu) jer Kosovo nije član INTERPOL-a.
Radoičić je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj 24. septembra kada je ubijen policajac Afrim Bunjaku. Nakon toga su u razmeni vatre sa policijom Kosova ubijena još trojica srpskih napadača koji su bili deo oružane grupe.
Radoičić je nakon preuzimanja odgovornosti podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Preko svog advokata naveo je da je „lično“ organizovao napad i sve logističke pripreme, te da za takve planove nije nikoga obavestio.
Međutim, kosovske vlasti tvrde da iza napada u Banjskoj stoji i država Srbija, što je zvanični Beograd negirao.
Radoičića je policija Srbije privela 3. oktobra u Beogradu zbog optužbi „udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljene proizvodnje, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teških dela protiv opšte sigurnosti“.
Šta je Vučić govorio o Radoičiću?
Ipak, pušten je dan kasnije uz meru da ne napušta Srbiju, te mu je zabranjen odlazak na Kosovo.
Policija Kosova je u danima nakon napada u Banjskoj pronašla veliki arsenal oružja.
Međunarodna zajednica je oštro osudila ovaj napad, zatražila istragu i da se napadači izvedu pred lice pravde.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja je u ranijem intervjuu za RSE rekao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova zatražiti izručenje Radoičića iz Srbije, kao i „svih onih koji su bili uključeni u planiranje i realizaciju terorističke akcije“ u Banjskoj.
Svečlja je tada rekao i da je istraga pokazala da je u napadu na Banjsku učestvovalo „preko osmoro terorista“.
Mediji u Srbiji prenose da je Interpolova potrenica raspisana za još 11 osoba povezanih sa dešavanjima u Banjskoj, međutim RSE nije uspeo da potvrdi tu informaciju.
U izveštaju Generalnog sekretara o Misiji privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu za 2023. godinu, navodi se da je UNMIK pomogao izdavanje 44 crvene poternice i 12 zahteva za izručenje Kosovu od strane članova Interpola.
„Otvoreno je i novih 640 predmeta na osnovu zahteva za dobijanje informacija. Ukupno 974 predmeta, koji se odnose na teritoriju ili na stalne stanovnike Kosova i dalje su otvorena“, piše u izveštaju.
Kosovo do sada nije imao direktan kontakt sa Interpolom. Komunikaciju vodi Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, na osnovu saradnje koja je uspostavljena kroz Memorandum o razumevanju između Interpola i Unmika 2002. godine, a u cilju razmene informacija, naloga, međunarodnih istraga, krivičnih slučajeva.
