„Elektrosever“ je kompanija u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), a na Kosovu je registrovana prema kosovskim zakonima. Ona proizilazi iz sporazuma Kosova i Srbije o energetici, postignutih u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Nedavno je u Briselu potpisan komercijalni ugovor što otvara put ka njenom radu i naplati utrošene električne energije za građane na severu Kosova.
„Zapravo radi se o primeni energetskih sporazuma, konačno. Sa velikim zakašnjenjem. Jedan od problema je bila licenca za rad „Elektrosevera“. „Elektrosever“ je sada dobio licencu. Problem je što javnost nije obaveštena. Vest o potpisivanju sporazuma oko snabdevanja opština na severu Kosova električnom energijom a to znači i naplata“, dodao je Janjić.
Istakao je da je snabdevanje električnom energijom na severu Kosova bio, kako je naveo, na „dobrovoljnoj bazi“.
„Neplaćanje a velika potrošnja. Sada ostaje, pretpostavljam, sličan mehanizam naplate kao onaj koji je bio za srpske enklave u pomoravlju i Metohiji“, naveo je on.
Istakao je da će postojati jedan problem, te da je to da svi električnu energiju koja je trošena a plaćala je kosovska Vlada iz budžeta proizvođačima i prenosnoj mreži biće naplaćeno.
„Vlada potražuje do sada oko 115 miliona, bez 2023. godine, od Srbije ili od nekog drugog. Sigurno je da to sve neće prebaciti na građane ali to sada ostaje jedan veliki pregovarački problem“, kazao je on.
Što se tiče građana, smatra da će plaćati dug u ratama te da će dobiti ugovore.
„To je novina za njih, kao što je bilo za druge. Taj trošak treba ukalkulisati. Uticaće najviše na siromašne ostali će jako podneti“, rekao je on.
Janjić veruje da je snabdevanje električnom energijom na severu bez naplate bilo „politizovano pitanje“.
„Ta politizacija više nije moguća zato je izabran ovaj trenutak pre izbora. Srbija kontroliše Srpsku listu pa i javno mnjenje na severu. Tako da ja ne očekujem neke veće posledice“, zaključio je Janjić.
Dugove za utrošenu struju na severu Kosova je od 2017. pokrivao Kosovski operater za prenos i tržište električne energije (KOSTT), odnosno Vlada Kosova. Do tada su dug za sever paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto.
