„Manjinske zajednice su se vremenom snalazile po pitanju pasoša iz obližnjih zemalja. Primera radi, mi u Gori imamo ljude koji poseduju pasoš Republike Srbije, Makedonije, čak i Bugarske, tako da smo mi po tom pitanju kao neka statistička greška, jer većina familija, ako ne svi, bar dvoje-troje, poseduju pasoš koji već putuje po zemljama Zapadne Evrope. Ali, albanska zajednica to jedva isčekuje, posebno omladina, koja broji dane kada će Nova godina i kada će krenuti po zapadnoevropskim zemljama“, kazao je Sejdilar.
Međutim, prema njegovim rečima to ne znači da će automatski građani koji otputuju u zemlje Belog Šengena doći i do boljeg života.
„Bio sam ja u Austriji neko vreme, bio sam malo u Mađarskoj i to je bilo pre 13 godina. I znate ranije, kad se odlazilo u beli svet bez vize, kako su se granice prolazile kroz kukuruz i ostale peripetije i iščekuješ da stigneš i kad stigneš, očekuješ da si ti stigao u nekakav raj. Međutim, kad stigneš tamo, tvoje muke tek počinju. Ideš u neku novu sredinu, ne poznaješ prvo jezik, ne poznaješ sredinu, ne poznaješ nikoga. Treba da radiš kontakte iz početka, pa onda treba da se prijavljuješ tamo u neke kancelarije, azili, ostale peripetije. To te iscrpi tako da svaki normalan čovek kad sedne, izvrši obračun sa samim sobom, kaže, pa daj da se ja vratim nazad, barem sam ovde nešto imao“, upozorio je Sejdilar.
Vizna liberalizacija između izloga i magacina
Kosovo je viznu liberalizaciju, po njegovom mišljenju, zaslužilo još 2014. godine, tako da ona nije ni poklon, ni avans za neke druge mere ili ustupke vlasti u budućnosti. Komentarišući podsećanje voditelja da je odlučna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu bila poslednji uslov Međunarodne zajednice za dobijanje vizne liberalizacije, kaže da je korupciju nemoguće iskoreniti i u šali komentariše da bi za
Kosovo „najlakše bilo da je ubaci u zakon i oporezuje“.
„To je bio samo glavni izgovor u ‘izlogu’, a u ‘magacinu’ su bili neki drugi izgovori. Znate morali su oni da se uhvate za nešto pred javnošću zašto Kosovo ne ide, dok su liberalizaciju koristili kao adut, mahom za neke svoje druge pregovore… Bilo je i sramota da jedino Kosovo na Balkanu ostane zatvoreno, izolovano“, rekao je on.
Ipak, oni i koji odu, vratiće se, ako ne brže, onda posle tri meseca, ali će dugoročne posledice za kosovsko društvo i ekonomiju ostati.
„Negativne posledice će biti po privrednike iz tog razloga što posle liberalizacije viza radna snaga više neće ni pokušavati da aplicira na poslove na Kosovu, već će tražiti neke rođake da im nađu nekakav sezonski posao, pa odu na zapad, odrade nešto i vrate se kući“, rekao je u emisiji „Slobodno srpski“ odbornik u Skupštini opštine Dragaš isped goranske zajednice Nedžmedin Sejdilar.
