S druge strane, postoje obaveze iz Aneksa iz Ohrida koje Beograd i Priština tek treba da ispune. Među takvim tačkama nalazi se i uzajamno priznanje dokumenata i simbola (pasoša, diploma, carinskih pečata), kao i klauza da “Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”
Odluka Vlade Srbije da od 1. januara omogući nesmetano kretanje vozila s kosovskim tablicama na teritoriji naše zemlje, predstavlja nastavak sprovođenja Briselskog sporazuma i Aneksa iz Ohrida. Nakon ovog poteza Beograda, na redu su Aljbin Kurti i Priština, koji već dugo odugovlače sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
Pitanje tablica, podsetimo, dugo je predstavljalo jabuku razdora između Beograda i Prištine. Situacija je bila dodatno zaoštrena nakon što su kosovske vlasti septembra 2021. prestale da izdaju registarske tablice KS, i da kao legalne tretira one sa oznakom RKS. Jula 2022. Srbi su upravo zbog izdavanja registarskih tablica postavili barikade, a u novembru iste godine napustili su institucije Prištine na severu, nakon što je direktor policije za severni region Nenad Đurić suspendovao. Đurić nije želeo da sprovede odluku prištinskih vlasti o preregistraciji automobile sa srpskim tablicama u “RKS”.
U okviru Briselskog dijaloga, novembra 2022. postignut je sporazum o registarskim tablicama koje su sprske vlasti odobrile za gradove na Kosovu, a planom Vlade Kosova iz oktobra prošle godine bilo je predviđeno da od 21. aprila 2023. bude dozvoljen promet samo automobilima sa “RKS” registarskim oznakama.
U međuvremenu se desila eskalacija tenzija, koja je kulminirala kada se krajem septembra 2023. desio oružani incident u Banjskoj. Time je umnogome oslabljena pozicija Srbije u pregovaračkom procesu u Briselu. Ipak, najnovijom odlukom o tablicama Beograd dokazuje da je postignut nastavku implementacije sporazuma.
Najnoviju odluku Beograda javno je pozdravila Evropska unija. Portparol EU Peter Stano izjavio je da se time otvara put ka potpunom ukidanju režima nalepnica i da Unija sada očekuje da Kosovo odgovori na sličan način.
Glavna obaveza Prištine, bez sumnje, odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština. EU je ponovo ovih dana naglasila da je nacrt statute ZSO koji su njeni predstavnici predstavili 21.oktobra “najbolji mogući”. Na taj način Brisel je odgovorio Aljbinu Kurtiju koji je nedavno kazao da može da napiše “moderan evropski nacrt statuta”.
U odgovoru prištinskom listu Koha ditore, EU je takođe napomenula: “Kosovo je imalo priliku da poslednjih 10 godina podnese predlog za ZSO”.
Kao što je dobro poznato, formiranje ZSO je dogovoreno još Prvim Briselskim sporazumom, koji su aprila 2013, uz posredovanje Ketrin Ešton, tadašnje šefice diplomatije EU, potpisali tadašnji predsednici vlada u Beogradu i Prištini, Ivica Dačić i Hašim Tači. Deo koji se odnosi na ZSO glasi: “U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa”.
U proteklih deset godina Beograd i Priština su usvojili niz sporazuma u okviru Briselskog dijaloga pod patronatom EU, uključujući one o telekomunikacijama i energetici. Već u junu 2013. dve strane su razmenile oficire za vezu. Sporazum o telekomunikacijama omogućio je Kosovu da dobije pozivni broj (+383). Krajem juna 2022. Beograd i Priština su prihvatili “Mapu puta za primenu energetskih sporazuma u okviru Briselskog dijaloga”. Početkom decembra 2023. specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da je srpska kompanija “Elektrosever” potpisala komercijalni ugovor o energetici sa preduzećem za distribuciju električne energije na Kosovu (KEDS). Prema Lajčakovom mišljenju:”Ovo je važan korak ka implementaciji Energetske mape puta i ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije”.
S druge strane, postoje obaveze iz Aneksa iz Ohrida koje Beograd i Priština tek treba da ispune. Među takvim tačkama nalazi se i uzajamno priznanje dokumenata i simbola (pasoša, diploma, carinskih pečata), kao i klauza da “Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”.
Odredba Aneksa koja je posebno važna za opstanak srpske zajednice na Kosovu jeste Član sedam. Kako se ističe:”Prava srpske manjine na Kosovu treba da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom, pravom na odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, mogućnosti direktno podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštiti Srpske pravoslavne crkve”.
