To je predviđeno nacrtom statuta Zajednice, koji je izradila međunarodna zajednica, a prihvatili premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kurti u izjavama uverava da je ovaj dokument napisan „pažljivo i u skladu sa Ustavom Kosova“.
Ali, poslednjih nedelja, organi za sprovođenje zakona preduzeli su nekoliko radnji koje su dovele do zatvaranja najmanje sedam paralelnih srpskih opština, uključujući one u Dragašu, Peći, Istoku i Klini.
Za ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjaja Svečlju ovi postupci pokazuju da je „vreme nelegalnosti prošlo“ i da će jedina institucija Srbije unutar Kosova „biti njena ambasada u Prištini“.
Predstavnici Srbije su, s druge strane, reagovali ljutito, kao i međunarodna zajednica, koja je navela da takvi koraci povećavaju etničke tenzije.
Slične su reakcije i nakon stupanja na snagu odluke Centralne banke Kosova, 1. februara, kojom je nakon više od dve decenije zabranjena upotreba srpskog dinara na Kosovu.
Radio Slobodna Evropa je na više adresa poslao pitanje da li poslednje akcije vlasti na Kosovu obesmišljavaju Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO).
Iz Vlade za RSE nisu odgovorili, ali je Kurti, na sastanku sa ambasadorima, 5. februara, poručio da su institucije spremne „brzo rešiti svaku zabrinutost“ oko dinara.
Naveo je da će uredba Centralne banke Kosova omogućiti primanje sredstava, plata i penzija iz inostranstva kao oblik transfera na „bankovne račune“, a srpski dinar može poslužiti kao sredstvo štednje i u razmeni na licenciranim mjenjačnicama.
Portparol Evropske unije Peter Stano predložio je da se kao referenca uzme reakcija Unije od 4. februara.
Prema njegovim rečima, pitanje institucija koje vodi Srbija na Kosovu trebalo bi da bude rešeno kroz dijalog Prištine i Beograda, kojim posreduje EU.
Šta kažu analitičari?
Leon Hartvel (Hartwell), viši saradnik na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, kaže da je „imperativ zapamtiti da je prvobitni cilj Zajednice bio da demontira srpske paralelne strukture, a ne da ih ojača“.
Za osnivanje ZSO Kosovo i Srbija su se dogovorile još 2013. godine, ali vlasti na Kosovu oklevaju da sprovedu sporazum, strahujući da bi ovlašćenja Zajednice mogla da utiču na funkcionalnost države.
Na Kosovu ne može postojati jednonacionalno udruženje, doskora je insistirao Kurti.
Govoreći za Radio Slobodna Evropa, Hartvel kaže da se u svetlu režima Aleksandra Vučića u Srbiji, koji „sve više preti eskalacijom sukoba sa Kosovom“, izgleda da se Kurti fokusirao „na dva fronta“.
S jedne strane, preduzima mere „da ojača nezavisnost Kosova“ napadom na srpske paralelne strukture, koje su po kosovskom zakonu nelegalne, a sa druge strane „pokušava da pozicionira Kosovo na putu ka EU“, kaže Hartvel.
„Uvodeći obaveznu upotrebu evra za sve, uključujući i kosovske Srbe, Kurti ne samo da signalizira nepokolebljivu posvećenost Kosova integraciji u EU, već takođe ima za cilj da obuzda ilegalne finansijske prilive iz Beograda na sever Kosova“, naglašava analitičar.
Srbija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, koristila je svoju valutu za isplatu penzija, socijalnih davanja i plata za paralelne institucije koje ima na Kosovu od posleratne 1999. godine.
Za ovu godinu je saopšteno da je za Kosovo iz budžeta Srbije izdvojeno preko 139 miliona evra.
Ali, kaže Hartvel, ako se uzme u obzir „tajna priroda gotovinskih transakcija u dinarima“, neke procene govore da se radi o godišnjem finansijskom doprinosu kosovskim Srbima „od 300 do 500 miliona evra“.
„Ova finansijska podrška čini 10 do 15 odsto ukupnog budžeta Vlade Kosova. Kao takve, potencijalne posledice ovakvog finansijskog uticaja Vučićevog režima su značajne“, kaže Hartvel.
On kaže da bi alternativa ovom udruženju mogla biti „prihvatanje različitosti kao društvenog dobra“. Trenutni pristup mogao bi nenamerno potaknuti „oblik aparthejda“ između različitih grupa identiteta, rekao je on.
Ali, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti smatra da nedavne akcije kosovskih vlasti, kako za dinar tako i za srpske paralelne strukture, „ne obesmišljavaju Zajednicu“.
Prema njegovim rečima, vlasti pokušavaju da razjasne ustavno-pravnu situaciju pre formiranja Zajednice.
„Merama koje Vlada Kosova preduzima protiv dosadašnjih nezakonitih radnji, pokušavamo da stavimo tačku na neustavnu i nezakonitu situaciju, kako bismo stvorili uslove za formiranje Zajednice i drugih aktivnosti, koje bi u drugačijim okolnostima bile potpuno legalne i ustavne“, kaže Hoti za Radio Slobodna Evropa.
U ovom slučaju, Bodo Veber (Weber), viši saradnik Veća za politiku demokratizacije u Berlinu, kritičan je prema međunarodnoj zajednici.
On kaže da i Evropska unija i Sjedinjene Države „moraju priznati da je njihova dosadašnja politika propala“.
Prema njegovim rečima, neće biti sproveden ni Ohridski sporazum o normalizaciji kosovsko-srpskih odnosa, koji je postignut prošle godine.
Smatra da je jedini put za trajno rešenje odnosa Kosova i Srbije „pregovori o sveobuhvatnom konačnom sporazumu“ koji bi vodio do međusobnog priznanja.
Kakvi su odnosi Kosova i Srbije?
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i u preambuli Ustava navodi ga kao deo svoje teritorije.
Dve zemlje vode pregovore o normalizaciji odnosa od 2011. godine, ali desetine postignutih dogovora nisu implementirane na terenu.
Međunarodna zajednica je pojačala pritisak na Kosovo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, dok od Srbije traži da de facto prizna Kosovo.
Obe stavke su predviđene Ohridskim sporazumom, o čemu su se strane usmeno dogovorile.
Srbija, preko Srpske liste, nastavlja da kreira politiku Srba na Kosovu.
Dok su Srbi južno od Ibra uglavnom integrisani u kosovski sistem, oni na severu su ostali pod srpskim direktivama.
Sever Kosova, gde živi oko 50.000 Srba, često je bio poprište tenzija i nasilja.
Najteže nasilje kulminiralo je u septembru prošle godine, kada su naoružani Srbi napali kosovsku policiju u selu Banjska i ubili policajca.
