U tekstu se podseća da kada je potpisala Briselski sporazum 2013. godine, srpska vlast se obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Taj proces zvanično je postao deo pregovora Srbije u okviru Poglavlja 35, koje inače u politici proširenja uključuje sva pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugi pregovaračko poglavlje. U Zajedničkoj poziciji Evropske unije koja se tiče poglavlja 35 iz 30. novembra 2015. godine, između ostalog, navodi da će se prelazna merila za ovo poglavlje ažurirati, kako bi se pratio budući razvoj događaja u okviru Dijaloga.
Da će i dogovor postignut u Ohridu postati zvanični deo pregovaračkog okvira za pristupanje Srbije Evropskoj uniji nije nova vest. U prvom obraćanju nakon što je postignut dogovor u Ohridu, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Đuzep Borelj, rekao je 19. marta 2023. da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora i da će on postati deo pregovaračkog procesa Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU.
To piše i u Aneksu za implementaciju sporazuma, koji je takođe prihvaćen kao i sporazum iz Ohrida, navodi se u tekstu.
„Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pristupanja Kosova i Srbije EU. Strane primećuju da će fasilitator (EU) odmah nakon usvajanja Sporazuma i Aneksa započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju kako bi se odrazile nove obaveze Srbije koje proističu iz Sporazuma i ovog Aneksa“, piše u Aneksu, ukazuje portal European Western Balkans.
I u zaključcima samita Evropskog saveta iz decembra prošle godine, dodaje se, lideri Evropske unije pozvali su Evropsku komisiju da predloži izmene do kraja januara 2024. godine, tako da se u Poglavlju 35 nađu i obaveze koje proističu iz sporazuma iz Ohrida.
Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i članica Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU (NKEU), kaže za EWB da su predstavnici EU bili jasni tokom sastanaka sa zvaničnicima Beograda i Prištine da će primena sporazuma iz Brisela i Ohrida biti uslov i za Srbiju i za Kosovo u procesu pristupanja.
„Predlog da se u poglavlje 35 sa Srbijom uvrste obaveze iz Ohridskog sporazuma u skladu je sa opštim stavom EU da su sporazumi u okviru dijaloga Beograda i Prištine pravno obavezujući, uključujući i usmeno prihvaćene sporazume. Stoga je izvesno očekivati da će Evropska komisija insistirati na primeni sporazuma iz Ohrida i vršiti pritisak na pregovarače da ispune dogovoreno i deeskaliraju situaciju na severu Kosova“, navodi Bjeloš.
Prema pravilima pregovora za članstvo EU u poglavlje 35 svrstavaju se sva ona pitanja koje nisu obuhvaćena u 34 pregovaračka poglavlja. U slučaju Srbije od početka procesa pregovora to pitanje obuhvata normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Poglavlje 35, zajedno sa poglavljima koja se tiču vladavine prava (23 i 24) su takozvana blokirajuća poglavlja, što znači da bez napretka u ove tri oblasti, ne može biti napretka ni u ostalim oblastima.
Poglavlje 35 u slučaju Srbije podrazumeva mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To znači da su u ovom poglavlju sve one obaveze koje Srbija treba da implementira iz dogovora u dijalogu iz svih prethodnih dogovora Beograda i Prištine.
Međutim, Maja Bjeloš navodi da u poslednjih pet godina lideri u Srbiji i na Kosovu nisu bili u potpunosti konstruktivni u pregovaračkom procesu, a EU nije bila uspešan posrednik, zbog čega su Sjedinjene Države preuzele preimućstvo u procesu.
“Uprkos uticaju uticaju Sjedinjenih Država na lidere Kosova i Srbije da primene dogovorene sporazume, nisam optimista da će dijalog u konačnici doprineti boljem kvalitetu života i položaju srpske zajednice na Kosovu”, navodi Bjeloš za portal European Western Balkans.
RSE: Izmene pokušao da spreči komesar za proširenje
Iako su Mađarska, kao i 5 zemalja EU koje ne priznaju Kosovo (Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija), prihvatile francusko-nemački plan koji je prihvaćen u Ohridu, početkom godine u medijima se spekulisalo da bi Mađarska, koja inače priznaje nezavisnost Kosova, mogla da blokira promenu pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 35.
Više izvora Radio slobodne Evrope (RSE) potvrdilo je da je to pokušao komesar za proširenje koji dolazi iz Mađarske, Oliver Varhelji, i da je to razlog zašto se kasnilo sa procesom izrade predloga o izmenama i dopunama poglavlja 35, za koji je zadužena Evropska komisija. Prema aneksu sporazuma iz Ohrida, rad na tim izmenama je trebalo da počne odmah nakon što su strane postigle dogovor u martu.
Iako je zahtev za izradu predloga došao od najvišeg političkog tela EU, odnosno Evropskog saveta, izvori su potvrdili da je Varhelji nastavio sa otporom da ispuni obavezu koja mu je dodeljena i formalnim dokumentom.
“Uprkos dva seta važnih zaključaka (na nivou ministara i lidera EU), Varhelji je išao protiv svih i pokušavao je da do poslednjeg trenutka to blokira”, rekao je jedan zvaničnik za RSE.
Kako saznaje EWB iz Saveta, u tehnički pregovori o promeni pregovarčke pozicije su u toku i očekuje se da će se ovo pitanje naći na dnevnom redu nekog od narednih sastanaka.
