Prema njihovim rečima, žalbe u proceduralnim aspektima, a u nedostatku konačnog izveštaja kosovskih vlasti, samo su opravdanje za odugovlačenje slučaja.
“Zapad nema apetita da preduzima bilo kakve mere protiv [predsednika Srbije Aleksandra] Vučića, i bilo koga umešanog… Zapadu je potrebna Srbija i ne želi da naruši ovaj delikatan odnos”, kaže analitičar Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizaciju iz Berlina za Radio Slobodna Evropa.
Kosovo, s druge strane, insistira na uvođenju mera protiv Srbije, jer smatra da je u Banjskoj izvršen teroristički napad.
Šta se desilo u Banjskoj?
Naoružana grupa Srba je 24. septembra 2023. godine u Banjskoj, opština Zvečan, ubila vodnika Kosovske policije Afrima Bunjakua.
U daljim sukobima ubijena su i tri srpska napadača.
Kosovo za ovaj napad smatra odgovornom državu Srbiju, dok se zvanični Beograd protivi ovakvom stavu.
Odgovornost za napad kasnije je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu – Milan Radoičić.
Vlasti Srbije pokrenule su sudski postupak protiv njega, ali su ga pustili iz mere pritvora, pod uslovom da više ne ide na Kosovo.
Međunarodna policijska organizacija, poznatija kao INTERPOL, raspisala je za njim nalog za hapšenje.
Zapad je najoštrije osudio napad na Banjsku, ali kaznene mere koje su kosovske vlasti tražile nikada nisu sprovedene.
Čeka se izveštaj o Kosovu…
Evropska unija je prošle godine prihvatila izveštaj Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova na 48 strana o napadu u Banjskoj.
Međutim, briselski izvori kažu da to nije dovoljno, ocenjujući da ima politički ton, te da je Kosovu potreban izveštaj koji bi sačinio pravosudni sistem.
Kosovske vlasti su nekoliko puta kritikovale državno tužilaštvo da još nije objavilo izveštaj o događajima u Banjskoj i nije podiglo optužnicu.
Zašto EU ne sprovodi sopstvene istrage?
Brisel tvrdi da nema mandat za tako nešto. EU je saopštila da se napad dogodio na teritoriji Kosova i da su tamo nadležne vlasti.
Kada su javno govorili, zvaničnici EU su napad u Banjskoj opisali kao teroristički, ali u Izveštaju EU o napretku za 2023. godinu, u delu o Srbiji, napad u Banjskoj je opisan kao da su ga izvršili samo “teško naoružani pojedinci”.
Portparol EU Peter Stano nije odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa zašto evropski blok još nije doneo odluku o ovom slučaju.
U prošlosti je više puta ponovio da čekaju konačni izveštaj sa Kosova.
Evropski parlament je tražio kažnjavanje Srbije, ali tako nešto je u rukama Saveta i Evropske komisije.
Tužilački savet Kosova je, s druge strane, zatražio od Vlade Kosova da se ne meša u poslove pravosuđa, tvrdeći da su vladine izjave tendenciozne.
Alehandro Esteso Perez, analitičar i istraživač balkanskih politika i proširenja EU, kaže za RSE da EU ne želi da stavlja Srbiju pred ogledalo.
“Ne želi da rizikuje potencijalnu Vučićevu reakciju, bilo približavanjem Rusiji ili Kini – što već radi – i razume da bez Srbije nema dijaloga Kosova i Srbije”.
U međuvremenu, analitičar Vogel kaže da je od zakonodavaca EU čuo da se Srbija kritikuje u privatnim razgovorima. Ali, prema njegovim riječima, “ako se nešto javno ne kaže, kao da nije ni rečeno”.
Koje mere treba preduzeti protiv Srbije?
Vogel spominje dve mere koje su za njega minimalne:
– Mere slične onima koje su uvedene na Kosovu, nakon povećanja tenzija na severu, u maju 2023.
– Jasna izjava zapadnih lidera da će incident biti detaljno istražen i da Vučić mora javno da se odrekne bilo kakve vojne aktivnosti u blizini Kosova.
Analitičar Perez međutim smatra da su potrebne druge mere:
– Odmah pokretanje nezavisne istrage
– Ekonomska mera
– Mere koje se odnose na pojedince – zamrzavanje imovine, zabrana putovanja.
Izvori u Briselu ocenjuju da EU koristi neuvođenje mera protiv Srbije “da izvrši pritisak” na Beograd za procese koje želi da pokrene.
Međutim, Srbija i dalje ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Nesankcionisanje Rusije zbog rata započetog u Ukrajini samo je jedan od primjera.
Da li će ovaj pristup EU imati uticaja na Kosovo?
Perez veruje da je tako.
“Iznenađen sam malim naporima EU da razume situaciju na Kosovu. Ako ne bude pokreta u narednim mesecima, poverenje stanovništva u njega će se smanjiti i oni će biti još beznadežniji nego sada“, kaže on.
Kosovo je podnijelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, a trenutno je potpisan samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim blokom.