„Zamislite neki socijalni slučaj kojem je jedino primanje 10 do15.000 dinara, a on treba par hiljada dinara da izdvoji da bi otišao do Raške, da bi samo podigao taj novac. To je za njega ogroman izdatak“, rekao je on.
Suštinski problem predstavlja činjenica da se srpski i kosovski sistem međusobno „ne vide“, jer institucije registrovane u okviru Republike Srbije ne mogu da otvore račune u kosovskim bankama, što je dugoročan problem.
Primećuje da cilj odluke Centralne banke Kosova nije bio da bilo koji građanin Kosova živi bolje, jer, kako je kazao, nijedan stanovnik niti Prištine, niti Prizrena, niti Đakovice posle ove uredbe neće živeti bolje, neće pasti kamatne stope…
“Po meni, cilj ove odluke Centralne banke je bio da se oteža život Srbima i da se izvrši jedan sistemski udar na srpsku zajednicu, a najviše na institucije Republike Srbije, koje još uvek funkcionišu na Kosovu. Te institucije Republike Srbije su vitalne za opstanak srpskog naroda ovde još uvek“, podsetio je on.
„Rešenje za dinar odavno postoji“
Kazao je da je najgore to što rešenje za problem dinara na Kosovu odavno postoji, kroz Zajednicu srpskih opština, ali Vlada u Prištini ne želi da ga usvoji.
„Zajednicom srpskih opština je predviđeno da se legalizuju donacije, ili pomoć koju Republika Srbija šalje institucijama na Kosovu. Da te institucije kao što su zdravstveni sistem, školski system, budu deo kosovskih institucija. Znači preko te Zajednice srpskih opština one bi postale deo kosovskog sistema. Onda bi se dodelio jedan broj, tačnije kod u Centralnoj banci Kosova, preko koga bi Srbija mogla da šalje dotacije, te dotacije bi išle u Centralnu banku i iz Centralne banke bi izlazile u evrima, tako da bi 90% trgovine, koja se sada sprovodila u dinarima kroz Zajednicu srpskih opština stihijski, nestalo“, dodao je on.
U ovakvoj situaciju, navodi da bi najbolje bilo da se postojeća Uredba CBK stopira.
„Kada kažem da se stopira, ne sada da se stopira primenjivanje te odluke, nego da se ta odluka zamrzne na šest meseci, ili godinu dana, ili do tog trenutka dok se ne nađe validno rešenje, koje će odgovarati građanima koji ovde žive. Znači ne da odgovara to Beogradu ili Prištini, da oni usvajaju neke promene, nego da se omogući građanima da oni mogu da dobijaju svoja primanja na ovaj ili onaj način. Najbolje rešenje za to je naravno da se krene u proces osnivanja Zajednice srpskih opština, pa makar prvi korak da bude i to, kako da Srbija šalje doprinose i sve to što plaća transparentno kroz institucije Kosova“, zaključio je programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić gostujući u emisiji Slobodno srpski.
