Ovaj iznos utvrđen je na osnovu procene Evropske komisije koja u obzir uzima broj stanovnika i visinu BDP-a.
Prema istoj računici, za BiH je opredeljeno 969 miliona evra, za Albaniju 924, Severnu Makedoniju 807, Kosovo 888 i za Crnu Goru 388 miliona evra.
Diplomatski izvori navode da je za Srbiju opredeljeno skoro 30 odsto ukupnog fonda za rast, ali da ova sredstva neće biti dodeljivana po automatizmu.
„Stvarni iznos iskorišćenih sredstava će zavisiti od procene EU da li Srbija ispunjava dogovorene ciljeve u reformi vladavine prava, demokratskog sistema, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanju sa spoljnom politikom EU“, kažu izvori.
Reč je o dodatnim finansijskim sredstvima u odnosu na ona koja su već dostupna kroz pretpristupne IPA fondove.
Nakon što je Evropski parlament dao zeleno svetlo za plan rasta, očekuje se da tu odluku formalno potvrdi Savet ministara EU 7. maja. U tom slučaju, prve uplate mogle bi da se očekuju pre letnje pauze, navode u Briselu.
Srbija i druge zemlje regiona već su dostavili predloge reformi u pet ključnih oblasti – vladavina prava, poslovna klima i razvoj privatnog sektora, razvoj ljudskog kapitala, energetska i zelena tranzicija i digitalni sektor, saznaje RTS.
Reformski prioriteti za Srbiju
Među reformskim prioritetima za Srbiju je ispunjavanje preporuka OEBS-a i ODIHR-a o izborima, a od Beograda se očekuje i da obrazloži kako će predložene reforme doprineti većoj usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Nakon što programe odobre Evropska komisija i zemlje članice, sedam odsto predviđenih sredstava uplaćuje se odmah, a ostatak kada se dogovorene reforme sprovedu.
U internoj debati između članica EU nije usvojen zahtev nekih zemalja da puna usklađenost sa spoljnom politikom bude preduslov za korišćenje fonda za rast, ali će te zemlje moći da se pozivaju na ovo pitanje i tokom primene plana i odobravanja pojedinačnih tranši, navode izvori.
Prednost Srbije dobar kapacitet javne uprave
Posle usvajanja u Evropskom parlamentu izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da je prednost Srbije u odnosu na druge u regionu dobar kapacitet javne uprave.
S druge strane, izazov za povlačenje sredstava će, po Bilčiku, biti rad na vladavini prava, kvalitetu izbora i postepenom usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.
„Ovo je važan dodatni instrument koji može doneti milijarde evra u region i u Srbiju, s obzirom na to da je najveća zemlja regiona. Taj novac je dostupan svima, ali samo oni koji napreduju će moći da ga iskoriste”, izjavio je Bilčik.
Jedan upućeni zvaničnik EU kaže da Srbija ima šansu da iskoristi sredstva na raspolaganju, ali da to neće biti lako.
“Ako se pogleda lista uslova i pravila koja su ugrađena u Plan rasta, to su upravo pitanja koja su i do sada usporavala Srbiju na putu ka EU”, naveo je zvaničnik.
