Svečana sednica u kosovskoj skupštini u čast, kako to prenose prištinski mediji, palog pripadnika OVK, Iljaza Kodre, ali i još, kako navode, 315 palih 30. aprila 1999. godine u Drenici – održana je danas u 10 časova.
Njoj su prisustvovali najviši kosovski zvaničnici, uključujući i premijera i predsednicu.
Već u 11 časova počela je i redovna sednica, sa 22 tačke na dnevnom redu. Među više međunarodnih sporazuma, koji se praktično vuku sa sednice na sednicu jer za njihovo glasanje nedostaje kvorum, je i izveštaj Stejt Departmenta o ljudskim pravima na Kosovu – objavljen u četvrtoj nedelji aprila, a za 2023. godinu.
Između ostalog, u izveštaju se konstatuje da tokom 2023. godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava, da je kosovska vlada preduzela kredibilne, ali i nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su „možda“ prekršili ljudska prava.
Izveštaj se osvrće na još uvek aktuelan problem oduzimanja imovine nakon rata, te neuspešno rešavanje istog. Ujedno se iznosi podatak da je više od 95 odsto zahteva za povraćaj imovine podneto od strane Srba sa Kosova.
Izveštaj se bavi i „nepoštovanjem sopstvenih zakona prilikom eksproprijacije 118 parcela na Severu Kosova“. Ujedno se konstatuje da su „i dalje prisutne“ prijave o nasilju i diskriminaciji nad pripadnicima manjinskih zajednica i ukazuje na nedoslednu primenu zakona kada je reč o srpskom jeziku.
Ujedno, konstatovano je i da je kosovska vlada „generalno poštovala“ prava slobode izražavanja kako građana, tako i medija, ali da i dalje postoje izveštaji da su neki javni zvaničnici, političari, preduzeća, kriminalni elementi i verske grupe – pokušavali da zastraše predstavnike medija, koristili nasilje ili pretnje.
Izveštaj ukazuje i na to da se visoki zvaničnici retko kada kažnjavaju za korupciju, a da je pravosuđe bilo predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata.
Opozicija: Vlada štiti korupciju, pod istragom je pet ministara
Ipak, i pre nego da redovna sednica počne, kosovski premijer je skupštinsku salu napustio. To su mu poslanici opozicije, koji kosovsku vladu žestoko kritikuju za, za njih, problematične nalaze delova izveštaja, i zamerili.
U tome je najglasniji već na početku bio predsedavajući parlamentarne grupe PDK, Abeljard Tahiri. Traži nove izbore i to što pre.
„Trebalo bi da je na ovoj sednici prisutan premijer. Prošle nedelje S.Department je objavio izveštaj o Kosovu u kom se navodi da su ljudska prava, osim što nisu imala značajan napredak, takođe zabeležila značajno nazadovanje. Trećina ministara ove vlade je pod istragom za korupciju. Cela ova situacija, koju je stvorila ova slaba vlast sa visokim stepenom korupcije, tera nas da zahtevamo da se ova skupština sastane što je pre moguće kako bi se odredio datum i dala prilika za nove izbore“.
Tahiri smatra i da, sa ovakvim nalazima, Kosovo sa aktuelnom vlašću ne može ni da se nada učlanjenju u međunarodne organizacije, posebno u trenutku:
„Kada je i naša ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, optužena za neprijavljivanje svoje imovine“.
Nabrojao je Tahiri i to, da je osim nje, pod istragom još četiri ministara.
„Pokušavate da minimizirate izveštaj. Pod istragom je pet ministara ove vlade, ovo je međunarodna vest“.
I Armend Zemaj iz LDK, smatra da je izveštajem zapravo samo ozvaničeno to da se Kurtijeva vlada ne bori protiv njemu očigledne korupcije.
„Izveštaj je uništio propagandu većine da se Kosovo bori protiv korupcije. U stvari, vi se borite protiv onih koji se bore protiv korupcije. Sada kada imamo izveštaj koji je potvrdio svaku zabrinutost, sada ste i sa pečatom SAD ste sertifikovani prevaranti. Ozbiljna je korupcija unutar vlade“, rekao je on.
Besnik Tahiri, šef poslaničke grupe AAK slične je kritike uputio kosovskom premijeru. I njemu je problematično, posebno to, što se kroz izveštaj pokazalo da vlada u Prištini ima problem sa korupcijom.
„Oni koji su deo toga, oni ne mogu da vide veličinu ovog neuspeha. Veličina neuspeha u našoj proceni naziva se autoritarnost, pa je umesto svetlosti ceo vladin kabinet u ove tri godine okružen terorom samovolje i bahatosti… Problem je veliki jer se ova vlada, umesto da preduzima mere za borbu protiv korupcije, bori protiv korupcije u dva elementa. Prvi – vlada nije u stanju da sprovede antikorupcijsku strategiju, a drugi – reakcija vlasti je takva da oni brane sve slučajeve sumnje na korupciju“.
Njemu su alarmantni i nalazi izveštaja u pravcu pravosuđa i slobode izražavanja građana i medija.
Kusari Ljilja: Izveštaj ima propusta i nepravilnosti
Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja, Mimoza Kusari Ljilja sa opozicijom se ne slaže. Ona smatra da izveštaj ima propusta i nepravilnosti. Najpre ih između ostalog, smatra ona, ima u delu koji se bavi slobodom medija. Kaže, tih je napada za period izveštavanja, najviše bilo na Severu, a izveštaj se bazirao na ukupan broj napada na Kosovu.
„Što se tiče slobode medija za 2023. godinu, S.Department, nažalost, ne pravi kvalitativnu podelu aktera za koje Udruženje novinara tvrdi da je bilo napada na novinare. Izveštaji su dati kao ukupan broj, u okviru kojih su akteri grupe u zajednici, verske grupe, poslovne interesne grupe, sudsko osoblje i državni službenici. Fizički napadi i materijalna šteta na novinare za 2023. godinu u velikoj meri su vezani za dešavanja na severu i tu su počinioci poznati“.
A Hekuran Murati, aktelni munistar finansija, kaže da se treba osvrnuti na izveštaj Stejt Departmenta iz 2019. godine i videti koliko je umanjena korupcija:
„U izveštaju 2019. se korupcija spominje 24 puta, a sada 12 puta“.
Smatra da je izveštaj potpao pod dezinformacije iz medija i NVO-a.
Hadžiju: Vlada čini dosta u borbi protiv korupcije, ali to nije dovoljno
Kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju kazala da kao vlada čini dosta u borbi protiv kriminala i korupcije, ali da to nije dovoljno.
Smatra da bi i pravosudne institucije takođe trebalo da rade u tom pravcu.
„Niko ne može da naglasi da ne postoji maksimalna posvećenost Kosova borbi protiv kriminala i korupcije. Kosovo i dalje ima problema sa ovim pitanjima jer nije dovoljan rad samo Vlade, već i pravosudnih institucija. Postoji više od 200 predmeta koje je Vlada dostavila policiji i Tužilaštvu, a ni za jedan od ovih slučajeva ne postoji optužnica protiv osoba koje smo prijavili. Čak imamo i slučaj da je ministar pravde u prošloj Hotijevoj vladi dao državnu imovinu fizičkom licu. Umesto optužnica, za ove ljude je bila amnestija. Nije bilo nikoga na Kosovu ko nije rekao da su prethodne vlasti korumpirane, a vi danas pokušavate da nam držite predavanje. Vi ste opozicija bez razloga, opozicija bez plana, na našu nesreću“.
Hadžiju je poručila i da je vlast spremna za izbore.
„Kad hoćete, idemo na izbore. Do vanrednih izbora postoje tri puta. Rušenje Vlade se ne može uraditi, ostavka nema razloga, ostaje treća opcija, raspuštanje Skupštine. Raspustite Skupštinu, idemo na izbore, ali tamo ćete biti još očajniji nego 2021. godine“, kazala je ova ministarka.
Nakon ove rasprave, poslanici su otišli na pauzu, a sednica se nastavlja u 16 časova.
Manji incident
Tokom ove sednice zabeležen je i manji incident između poslanika PDK i Samoopredeljenja.
Mediji koji izveštavaju sa ove sednice kažu da je do njega došlo tako što je poslanik PDK, Ferat Šalja, dok se za govornicom obraćala Kusari Ljilja – prišao u nameri da joj uzme mikrofon.
Tada je, navodno, poslanik Samoopredeljenja, Saljih Ziba, ustao sa klupe i stao u zaštitu Kusari Ljilja.
Zamenica predsednika kosovske Skupštine, Saranda Bogujevci, potom je pozvala obezbeđenje i zatražila da se obojica udalje iz sale. Kako se to nije dogodilo i obezbeđenje nije došlo, oduzela im je pravo da danas govore na skupštini.