Naglasio je, međutim, da nijedna od strana nisu ispoštovale tu obavezu. Ipak, uveren je da Ohridski sporazum, kada se, kako je rekao, vrati na pravi put i kada se uključe brojni sporazumi iz Brisela, da će Kosovo i Srbija imati “normalne, predvidljive i mirne odnose”.
“Želeo sam punu implementaciju Briselskog i Ohridskog sporazuma i nekih zahteva u vezi sa Asocijacijom/Zajednicom opština sa srpskom većinom. Nadao sam se da bismo mogli da se približimo (Kosovo) evropskim integracijama kroz Partnerstvo za mir i kandidaturu za Evropsku uniju. Sada se još uvek nadam da se to može postići kroz punu implementaciju ovog istorijskog sporazuma o normalizaciji. Ali, nažalost, ponestalo mi je vremena, ali znam da će to (Stejt) Departmentu i dalje da bude prioritet”, kazao je Eskobar na kraju svog mandata.
SAD podržavaju nastavak dijaloga
On se osvrnuo i na susret sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom u Vašingtonu. Naglasio je da Sjedinjene Države nastavljaju snažno i u potpunosti podržavaju dijalog koji vodi EU. “Nastavićemo da podržavamo put kojim je on stručno prešao za dve zemlje. I tako, to je prva važna poruka koju će poneti. Druga je da ćemo govoriti o strategiji o tome kako se kretati. Implementacija svega (Brisel i Ohrid) stvara put napred tako da region ima koristi od ovog istorijskog sporazuma. Imaćemo diskusiju o odluci Kosova o dinarima i o tome kako da nastavimo da idemo ka dobijanju transparentne elektronske prakse u privatnom sektoru i procesu koji omogućava ljudima koji imaju pravo na beneficije iz Srbije da ih dobiju na Kosovu. Dakle, to bi bile dve glavne teme razgovora”, kazao je on posle sastanka sa Lajčakom.
Ističe da sporazum o normalizaciji “nije trebalo da bude tako teško sprovesti”.
“S jedne strane, ono što je bilo na stolu za Kosovo bila su dodatna priznanja, Partnerstvo za mir, kandidatura za EU, strateški bilateralni dijalog sa Sjedinjenim Državama i donatorska konferencija. Da, na stolu za Srbiju je bila i donatorska konferencija, brže rešenje pitanja iz poglavlja 35 što bi Srbiji omogućilo da zatvori to poglavlje i dodatno ulaganje za obe zemlje. A zauzvrat, dve zemlje su morale da priznaju i da će morati da rade zajedno i učine boljim život ljudima koji su u suštini dvojni državljani”.
“Mislio da će to biti lakše”, dodaje Eskobar.
ZSO kao uslov za Savet Evrope: “Posle sesije samo veće odlaganje”
Govoreći o odluci da se pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope ne stavi na dnevni red naredne nedelje i zahtevu o ispunjenju obaveza o formiranju ZSO, Eskobar podseća da Sjedinjene Američke Države nemaju pravo glasa u ovoj međunarodnoj organizaciji.
“Znam da među određenim članicama postoje zahtevi koji su upućivani u vezi sa Asocijacijom (ZSO) i više puta u toku poslednje dve godine, ali u vezi sa nekim drugim pitanjima u vezi sa manjinama, a koji nisu ispunjeni. To je ono što pokreće zabrinutost da Kosovo možda neće imati glasove u Savetu Evrope”.
Ističe, međutim, da je američki stav da Kosovo treba da bude punopravni član Evropske unije, NATO-a i Ujedinjenih nacija, te napominje da će SAD nastaviti da rade na tome.
“Ali, u međuvremenu, na evropskom putu mislim da je važno da Kosovo sluša svoje evropske partnere i radi sa njihovim evropskim partnerima dok jačamo kandidaturu Kosova za sve atlantske strukture. Savet Evrope se bavi tretmanom manjina, a jasno je i ko se obavezao na tretman manjina, a to uključuje i Asocijaciju (ZSO). Sada, postoji dugogodišnja posvećenost i to je zapisano u Ahtisarijevom planu, to je zapisano u Briselskom sporazumu i tako smo i mi, borimo se da shvatimo zašto Kosovo o jednom trošku ne ispuni svoju zakonsku obavezu i ne signalizira nameru (da to učini)”.
Kaže da su u SAD zabrinuti da će vreme posle sesije u SE doneti samo veće odlaganje.
Po pitanju “neslaganja sa pojedinim zapadnim diplomatama”, odalzeći američki diplomata kaže da “sve diplomate predstavljaju politiku nacionalnih vlada”. “Dakle, Kurti će čuti istu poruku sa svih nivoa: američkog, italijanskog, francuskog, nemačkog, tako da mi zapravo nismo vlade, mi smo samo glasnici nacionalne politike. Zato bih ohrabrio Kosovo da blisko sarađuje sa evropskim i američkim partnerima, da se pronađe način da se napreduje u vezi sa postojećom zakonskom obavezom koja će ionako morati da se ispuni. Dakle, što pre to zajedno uradimo i što efikasniji možemo da budemo u argumentaciji za nastavak integracije Kosova”, kazao je Eskobar.
Ističe da je dijalog između Kosova i Srbije mora da se nastavi.
“Dijalog je veoma važan alat za fokusiranje u donošenju nekih odluka i rešavanju jednog od najtežih izazova na Zapadnom Balkanu. I mislim da je gospodin Lajčak uradio ogroman posao. Imao je ogroman nivo strateške vizije, ali je takođe bio veoma aktivan u detaljima. A bez dijaloga ne bismo imali “brod” ni mi, ni Evropljani ni fokus na jedinstvenu kontaktnu tačku za ovo pitanje. Ali takođe ne bismo imali mehanizam za upravljanje krizama, u okviru koga mislim da je dijalog, nažalost, morao da uradi mnogo toga”.
Govoreći o mogućem Lajčakovom nasledniku, Eskobar kaže da je o tome rano govoriti. “Što se tiče kandidata (za Lajčakovog naslednika), ne znam kako će teći kandidatura, ali sve što mogu da kažem je, očekujemo, bez obzira ko će biti sledeći specijalni predstavnik, očekujemo da će ta osoba dobiti punu američku podršku za svoj rad. Što se tiče pojedinačnih kandidata, mislim da je prerano govoriti o njima jer nismo zvanično obavešteni ko je kandidat”.
O svom odlasku sa mesta izaslanika za Zapadni Balkan
Eskobar se osvrnuo i na pisanja pojedinih medija o njegovom odlasku. Portal Frontlajner je pre par dana objavio vest da je Eskobar smenjen, te je urednik ovog medija pisao o finansiranju Eskobarove supruge od strane Ministarstva spoljnih poslova Srbije, što je sutradan demantovao Stejt Department.
Odlazeći američki specijalni izaslanik danas kaže da su u pitanju neosnovane dezinformacije.
“Navodni novinar je rekao da sam ja, znate, otpušten zbog sumnjivih veza sa srpskom vladom. Tako da želim direktno da kažem da je sve u tom izveštaju laž i laž koja se može proveriti. Prvo, ja nisam otpušten i svi u Stejt departmentu su to potvrdili. Drugo, moja žena ne prima novac ni od jedne strane vlade. Moja supruga u svakoj ambasadi u kojoj smo služili – u Boliviji, Portugalu, Italiji, pa čak i Srbiji je bila ponosan zagovornik kontakta sa ljudima, ali ona to radi bez ikakvog plaćanja, bez ikakvog ugovora. Ona će to nastaviti da radi. Treće, nemam veze sa navodnim advokatom u advokatskoj firmi u Teksasu”, naglasio je Eskobar.
Takođe je kazao da su tvrdnje da su informacije “potekle iz kongresnih izvora”, takođe lažne jer, kako je rekao, Kongres nije obavešten o bilo kakvim kadrovskim promenama.
“Dakle, ova vrsta dezinformacija je žalosna. To se propagira na Zapadnom Balkanu”.
Kaže da je zahvalan na podršci Stejt Departmenta, ali i podršci lidera i novinara koje je dobijao nakon objavljivanja spornog teksta. Kaže da takve laži imaju za cilj da negiraju njegovu posvećenost radu na Balkanu.
Na primedbe o “neuravnoteženom odnosu prema Kosovu i Srbiji”, Eskobar kaže da je to greška i da su SAD bile vrlo jasne prema Srbiji. “Tokom prošle godine, skoro sve što smo uradili koristilo je Kosovu, a ne Srbiji, uključujući i sankcije protiv šefa obaveštajne službe, uključujući javni i privatni poziv na odgovornost onih koji su bili uključeni u napad na Banjsku, uključujući podršku demokratskim procesima na Kosovu uprkos bojkotu Srba, tako da u tom pogledu, bili smo vrlo jasni sa obe strane o tome šta su naša očekivanja. I bićemo i dalje. Sada kada je reč o Srbiji, bili smo vrlo jasni da je Srbija dobrodošla u transatlantskoj porodici. Ali, za to postoje jasni uslovi i biće i dalje veoma javno i privatno isticani. Pomirenje, vladavina prava i dobri miroljubivih odnosa sa svim susedima su važan deo toga”, naglasio je Eskobar.
O zemljama regiona
Govoreći o ostatku regiona, Eskobar ističe da je srećan postignutim rezultatima, a to je, kako naglašava, da je “nekoliko zemalja zapadnog Balkana čvrsto na putu ka evroatlantskim integracijama, posebno one članice NATO-a – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora koje su u potpunosti angažovane na celom procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Uveren sam i nadam se da će se, bez obzira na izbore u Severnoj Makedoniji, put ka Evropi nastaviti”, kaže.
Po pitanju Bosne i Hercegovine ističe da su vidljivi koraci ka većoj funkcionalnosti. “imali smo ogroman uspeh u pozivu da Bosna ide, da postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. I nastavićemo da radimo sa strankama na terenu, političkim partijama, civilnim društvom i drugima kako bismo iskoristili tu istorijsku priliku. Dakle, dok napuštam ovaj posao, uveren sam da ćemo uspostaviti neke programe i neke politike koje će pomoći regionu, kako u pomirenju među svima njima, tako i u atlantskoj integraciji”, kazao je Eskobar na onlajn konferenciji za medije.
Jedna od tema razgovora sa predsevnicima medija bila je i poseta kineskog predsednika Si Đin Pinga Srbiji.
“Mislim da su zemlje koje je on (predsednik Kine) izabrao (za posetu) one koje su otvorene za osporavanje jedinstva atlantske zajednice. I zato upozoravamo sve naše partnere i sve naše sagovornike da budu veoma svesni kineske agende u Evropi i kineske agende u vezi sa atlantskom zajednicom”.
“Rusija koristi probleme na Balkanu”
Što se Rusije tiče, Eskobar je vidi kao zemlju koja koristi probleme na Balkanu za svoje interese.
“Vidite, moja tvrdnja je uvek bila da bi bilo pogrešno gledati na Rusiju kao na uzrok problema na Balkanu. Rusija koristi probleme na Balkanu, ali problemi su oni koji postoje poslednjih 25 godina. I rešavanjem problema, mislim da zatvaramo mogućnosti Rusiji da pravi probleme u regionu. Ali, oni će pokušavati, to je definitivno slučaj”, kazao je odlazeći specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar na virtuelnoj konferenciji za medije.
