FBD „uz uviđanje značaja konkretnih dogovora i planova na ovom samitu za ekonomski rast bez kojeg su napredovanje i članstvo zemalja ZB u EU nezamislivi“, ukazuje da je posle samita u Kotoru „još vidljivija postojeća kriza tzv. koncepta ‘srpskog puta’ ka članstvu u Evropskoj uniji što predstavlja otežavajući faktor nastavka evropskih integracija ne samo za Srbiju, već i za sve zemlje Zapadnog Balkana“.
FBD smatra da će se „kriza srpskog puta ka EU dodatno produbljivati, naročito u kontekstu nastavka ignorisanja i potiskivanja političkih pitanja značajanih za normalizaciju odnosa Srbije i njenih suseda u okviru regiona ZB, a posebno skrajnute važnosti rasvetljavanja svih okolnosti incidenta u Banjskoj (na severu Kosova) septembra 2023. godine i sankcionisanja svih njegovih neposrednih učesnika, organizatora i podstrekača“.
„Sadašnji koncept srpskog puta ka EU mogao bi doći do svog jedinog logičnog završetka upravo prilikom predstojećeg glasanja o Rezoluciji o Srebrenici u UN koju politike koje insistiraju na srpskoj izuzetnosti, koriste prevashodno za okončavanje svake dalje priče o evropskom jedinstvu koje bi uključivalo i Srbiju“ – ukazuje FBD u saopštenju.
FBD ukazuje i na „štetnost pokušaja egalitarizacije postingnutih rezultata dosadašnjih ingerativnih procesa zemalja ZB, kao i na kontraproduktivnost naglašavanja dalekih perspektiva prijema zemalja regiona u članstvo EU“.
U tom smislu FBD na kraju saopštenja „apostrofira i odgovornost crnogorske vlade, a posebno premijera (Milojka) Spajića, za suprotstavljanje unutrašnjim i spoljašnjim antiervopskim politikama i pritiscima, kao preduslov očuvanja dostignuća i tempa puta Crne Gore ka članstvu u EU koje su joj ostavili u nasleđe evroatlanska politika DPS i Mila Đukanovića“.
