„Znam da je to teška tema, ali postizanje zaista obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova je od najveće važnosti. Nije lako i spremni smo da vas na svaki način podržimo da postignete sporazum jer je to osnova vaših evropskih integracija“, rekao je Kondov za srpske medije.
Članstvo Srbije u EU, kao i celog Zapadnog Balkana važno je i za Bugarsku, rekao je Kondov i istakao da proširenje EU treba da bude zasnovano na zaslugama svake zemlje.
„Nadamo se da će Srbija moći da nastavi svoj put. Za nas je važno da što brže napredujete ka EU jer smo susedi i imamo mnogo toga zajedničkog“, rekao je Kondov u razgovoru s grupom novinara iz Srbije koji su posetili Bugarsku u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“.
Da bi to postigla, Srbija mora da ispuni uslove EU, a jedan od njih je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela, kazao je Kondov i dodao da Bugarska veruje da Srbija „može da učini malo veći napor“ u tom pogledu, kao i u borbi protiv ruske propagande.
„Ruska propaganda je na Balkanu prilično jaka, pokušava da razori veze između zemalja i stvara haos. Potrebno je da budemo zajedno. Balkan je veoma kompleksan region, ali istovremeno verujem da smo sve najgore ostavili u prošlosti“, rekao je Kondov.
„Strateška greška Srbije to što ne želi da postane članica NATO“
Bivša bugarska ministarka za evropske poslove i predsednica nevladine organizacije „PanEvropa Bugarska“ Gergana Pasi smatra da jedino EU može ovaj region da spasi od unutrašnjih problema, izazova i sporova.
Ipak, ona nije optimista kada je u pitanju evropski put Srbije.
„Ne vidim da Srbija iskreno želi da bude deo EU“, rekla je Pasi u razgovoru sa srpskim novinarima.
Pasi je istakla da je strateška greška Srbije to što ne želi da postane članica NATO.
„EU i NATO su dve strane istog novčića tako da to Srbiji ne ide u korist“, ocenila je Pasi.
Osvrćući se na evropske integracije Bugarske, Pasi je priznala da je tada bilo mnogo lakše, da je geopolitička situacija bila drugačija i da se pristupalo po drugoj metodologiji. Sada je drugačiji istorijski trenutak, ima mnogo dezinformacija i obmanjujućih narativa, a populizam raste.
Buduća Evropska komisija će biti više fokusirana na proširenje, smatra Pasi, ocenjujući da će EU propasti ako se ne proširi.
Brisel će, ipak, biti osetljiviji kada je u pitanju vladavina prava čije će poštovanje zahtevati od svih članica i zemalja kandidata.
Da bi to osigurala, dodala je Pasi, EU će fondove uslovljavati reformama i „sve više će koristiti štap umesto šargarepe“.
Otvorena pitanja sa Severnom Makedonijom i Srbijom
Iako Bugarska generalno podržava proširenje EU i ima odlične odnose sa zemljama Zapadnog Balkana, kada je u pitanju Severna Makedonija, povratak na vlast konzervativne VMRO-DPMNE i izbor kandidatkinje desnice Gordane Siljanovske-Davkove za predsednicu izazvala je zabrinutost u Sofiji.
VMRO-DPMNE se protivi bilo kakvim ustupcima u promeni statusa bugarske manjine, kao što se protivila i promeni imena zemlje u Severna Makedonija, a nova predsednica je prilikom polaganja zakletve nazvala svoju zemlju samo „Makedonijom“, kršeći Prespanski sporazum s Grčkom.
Bugarska će sačekati da vidi kakva će biti politika nove vlade i, kako je novinarima rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova, nada se da će se retorika iz izborne kampanje promeniti, jer će Skoplje teško nastaviti put ka EU ako ne uključi bugarsku manjinu u svoj Ustav.
Kada je u pitanju bugarska manjina u Srbiji, u MSP-u su ukazali da je i dalje je otvoreno pitanje udžbenika na bugarskom jeziku za srednje škole.
