Varhelji je istakao da je EU uvek podržavala organizacije civilnog društva u regionu Zapadnog Balkana i da je za civilne i medijske organizacije od 2014. do 2020. dala 330 miliona evra, a da je za period od 2021. do 2025. dodelila više od 350 miliona evra.
Na konferenciji „Nastavak uspešne priče o proširenju EU – donošenje koristi Zapadnom Balkanu pre pristupanja“ koju je organizovao Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC), Varhelji je rekao da civilno društvo ima takođe važnu ulogu u jačanju demokratskih institucija i da EU sarađuje s tim organizacijama u proceni stanja u oblastima vladavine prava i osnovnih ljudskih prava.
„EU intenzivno radi na primeni novog Plana rasta za Zapadni Balkan koji treba da doprinese ubrzanju reformi i socijalno-ekonomske konvergencije između zemalja regiona i EU i da na kraju otvori put ka članstvu u EU“, rekao je Varhelji u video poruci.
Istakavši da su finansijska sredstva predviđena tim planom uslovljena reformama, Varhelji je ukazao na važnost organizacija civilnog društva u pripremi i nadgledanju sprovođenja tih reformi.
Potpredsednica Vlade Slovenije i ministarka spoljnih i evropskih poslova Tanja Fajon izjavila je da 2030. godina može biti prilika za sve zemlje kandidate koje su spremne da se pridruže EU.
„Živimo u vreme ozbiljnih geopolitičkih tenzija, klimatskih promena, različitih kriza, mnogo ratova oko EU, nestabilnosti i potrebna nam je više nego ikad snažna, ujedinjena, povezana i proširena EU“, rekla je Fajon.
Ona je istakla da je Slovenija jedan od najiskrenijih pristalica i snažan zagovornik proširenja EU na Zapadni Balkan i da je danas „geostrateški hitno“ da se tim zemljama pomogne da sprovedu reforme i da se otvore vrata mladim generacijama.
Nijedna evropska država nije u stanju da se sama izbori sa geopolitičkim izazovima, rekla je Fajon i dodala da je proširenje na Zapadni Balkan ključno za mir i stabilnost u regionu.
Uključivanje zemalja kandidata u rad EESC je, prema njenim rečima, odličan korak jer je uloga civilnog društva ključna u promovisanju reformi i upozoravanju na nepravilnosti.
Predsednik EESC Oliver Repke je izjavio da je potrebna postepena integracija i da se preduzmu koraci koji mogu danas mogu da se učine a ne da se čeka dan pristupanja u članstvo.
„Mi u EESC smo ubeđeni da zemlje kandidati predugo čekaju bez jasne perspektive pridruživanja EU“, rekao je Repke i dodao da će zato ta institucija održavati redovne sastanke, nadgledati i davati preporuke i podršku civilnom društvu.
„Nema alternative proširenju. Moramo da podržimo zemlje kandidate i civilno društvo da dostignu standarde EU pre proširenja“, rekao je Repke, podsetivši da je EESC prva institucija EU koja je otvorila vrata zemljama kandidatima, odnosno njihovim predstavnicima sindikata, poslodavaca i civilnog društva.
Repke je rekao da će rad sa njima i njihovo iskustvo pomoći u radu EESC ali i u jačanju njihovih pozicija u svojim zemljama.
Prema njegovim rečima, veliko proširenje EU 2004. godine je donelo velike koristi zemljama koje su se tada pridružile, u vidu povećanja BDP-a, socijalne kohezije, ali da je bilo veliki uspeh i za EU jer joj je donelo veću stabilnost.
Bregu: Nema integracije u EU bez regionalne saradnje
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu istakla je da nema integracije u EU bez regionalne integracije i da dva plana Zapadnog Balkana i EU, Plan rasta i Zajedničko regionalno tržište, treba da približe zemlje regiona u socijalnom i ekonomskom razvoju.
„Neće biti širenja, produbljivanja EU ako region ne širi svoje zajedničko tržište i ako ne produbljuje integraciju među sobom i ako se ne fokusira na reforme koje treba da sprovede“, rekla je Bregu.
Ona je istakla da je važno dati novu energiju procesu proširenja, ukazavši na pad podrške članstvu u EU na Zapadnom Balkanu za osam odsto od 2021, na 54 odsto kolika je podrška danas.
Na konferenciji su učestvovali članovi EESC-a, predstavnici civilnog društva iz zemalja Zapadnog Ballkana i zvaničnici Slovenije, a jedna od tema je bila uloga civilnog društva u procesu pristupanja EU i njegov doprinos sprovođenju Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
