Ovaj izveštaj će biti dostavljen državama članicama, koje potom ispituju da li su sazreli uslovi za ukidanje mera koje je EU uvela prošle godine, kao odgovor na eskalaciju situacije u maju 2023. god.
I dalje ostaje nejasno da li će Borelj jasno preporučiti ukidanje mera koje bi pomogle da se na nivou država članica donese odluka.
Diplomatski izvori za objašnjavaju da sve zavisi od terminologije i pristupa koji će šef evropske diplomatije koristiti u izveštaju.
Ako će se samo osvrnuti na zahteve koje je EU uputila vlastima Prištine u junu prošle godine, a koji su se odnosili na korake ka deeskalaciji u vezi sa izbornim procesom u četiri opštine na severu zemlje, onda, prema izvorima, preporuka za ukidanje mera je moguća.
Upućeni izvori vezani za sastavljanje izveštaja napominju da su mere donete iz konkretnih razloga, te da bi u tom slučaju na osnovu ovih razloga trebalo da se zasniva preporuka za njihovo uklanjanje.
Podnošenje izveštaja, čak i uz jasnu preporuku, ne znači trenutno ukidanje mera. Ovaj izveštaj služiće samo zemljama članicama da ovo pitanje vrate na dnevni red i da u narednom periodu počnu da razmatraju mogućnost ukidanja mera.
Pripremu izveštaja koliko je Kosovo ispunilo zahteve zatražile su države članice krajem aprila, kada se prvi put raspravljalo o mogućnosti ukidanja mera. Tada je većina zemalja bila za ukidanje ovih kaznenih mera i jedino se razmatralo da li da one budu ukinute potpuno ili postepeno.
Ove kaznene mere uključuju obustavu svih susreta evropskih zvaničnika sa zvaničnicima iz Prištine, obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja te suspenziju predpristupnih fondova. EU je takođe odbila da razmotri projekte Kosova u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.
Ove mere je pripremio kabinet Žozepa Borelja, koji je predlog predstavio državama članicama od kojih se očekivalo da ih ispoštuju. Zbog toga se one nazivaju merama a ne sankcijama.
