Izveštaj se bavi time da li su se stekli uslovi da se Kosovu ukinu mere Brisela toj državi iz juna 2023.
Nisu poznati detalji dokumenta kao ni da li je visoki predstavnik EU u njemu preporučio ukidanje kaznenih mera.
Prva rasprava oko izveštaja održaće se 19. juna na nivou ambasadora država članica EU.
EU je uvela mere prema Kosovu u junu 2023. godine, nakon nasilja krajem maja na severu, kada su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost.
Oni su izabrani na izborima u aprilu 2023, pošto su Srbi napustili kosovske institucije krajem 2022. godine, u znak nezadovoljstva odlukom o registarskim tablicama Vlade Kosova.
Izbore iz 2023. je bojkotovala Srpska lista i lokalno srpsko stanovništvo.
Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu, posle sukoba između demonstranata i pripadnika Mirovne misije NATO-a na Kosovu (KFOR).
Zvaničnici EU napominju da su mere donete iz konkretnih razloga, kao i da preporuka za njihovo uklanjanje treba da se zasniva na tim razlozima.
Podnošenje izveštaja ne znači ukidanje mera
Podnošenje izveštaja, čak i uz jasnu preporuku, ne znači trenutno ukidanje mera.
Izveštaj će služiti samo zemljama članicama da to pitanje vrate na dnevni red i da u narednom periodu počnu da razmatraju mogućnost ukidanja mera.
Mere koje je EU donela uključuju obustavu svih susreta evropskih zvaničnika sa zvaničnicima iz Prištine, obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja te suspenziju predpristupnih fondova.
EU je takođe odbila da razmotri projekte Kosova u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.
Na sastanku ambasdora koji je održan 23. aprila, ambasadori država članica su prvi put raspravljali mogućnost ukidanja mera.
Tom prilikom su od Borelja zatražili izradu izveštaja.
Više diplomatskih izvora RSE u Briselu je krajem aprila reklo da se većina država članica EU zalaže za ukidanje restriktivnih mera za Kosovo.
Jedina razlika među državama članicama bila je da li da se mere ukinu odmah ili postepeno.
