Kancelarija Evropske unije na Kosovu i Balkanska istraživačka mreža – BIRN Kosovo objavili su izveštaj o jeziku mržnje i dezinformacija tokom kampanje za parlamentarne izbore na Kosovu 9. februara.
Krešnik Gaši, glavni i odgovorni urednik BIRN Kosova, predstavio je njegove glavne nalaze.
On je istakao da su izbore na Kosovu karakterisali govor mržnje i dezinformacije iz Rusije i Srbije. Takođe, naglasio je da se u izveštaju navodi da na Kosovu postoje govor mržnje i dehumanizacija političkih protivnika.
Na Međunarodni dan provere činjenica šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav je rekao da su dezinformacije više od obmanjujućih sadržaja, jer predstavljaju direktnu pretnju samoj suštini demokratije.
„Manipuliše se javno mnjenje, podgrevaju se podele i minira se poverenje u institucije. Ono što je kritično za svaki izborni proces jeste integritet informacija i pristup tačnim, pouzdanim i autentničnim informacijama. Značaj ovoga je naveden tokom poslednjih predsedničkih izbora u Rumuniji sa veoma ozbiljnim navodima da su se strani akteri mešali u izbore korišćenjem TikToka. Ovo je uticalo da EU pokrene formalni postupak protiv TikToka zbog sumnjive povrede Zakona o digitalnim uslugama u vezi obaveze platforme da na odgovarajući način oceni i smanji sistemske rizike koje se odnose na integritet izbora“, naveo je Orav.
Osmani: Srbija i Rusija promovišu dezinformacije na Kosovu
Predsednica Kosova Vjosa Osmani navela je da dezinformacije nisu samo izazov već i realna opasnost za Kosovo.
„Bez istine ne možemo imati stvarnu demokratiju i uspešno društvo u kontekstu promene globalne arhitekture sigurnosti u svetu danas. Dezinformacija nije samo sredstvo propagande, već i oružje hibridnog rata koji ima za cilj da minira legitimne institucije, smanji poverenje javnosti i stvori nesigurnost u donošenju odluka, što predstavlja pretnju po našu nacionalnu bezbednost“, kazala je ona.
Osmanijeva je istakla da su Srbija i Rusija promovisale dezinformacije kako bi podrile proces demokratije na Kosovu i podstakle tenzije u regionu.
„Mediji koje podržava Rusija kao što su Sputnjik i ostali igrali su ključnu ulogu u življenju dezinformacija u izbornom integritetu na Kosovo, kao i podsticanju tenzija u našem regionu. Zato nam je potrebno da otvorimo četvore oči, ne samo kao država, već i celo društvo. Svi moramo biti branitelji provere činjenica, ne treba da prestanemo sa proveravanjem kako ne bi postali žrtva ovih zlonamernih tendencija“, zaključila je predsednica Kosova.
Strateški korišćene dezinformacije
Koautorka izveštaja o dezinformacijama Rudina Jakupi navela je da su dezinformacije u toku izbornog procesa korišćenje strateški od strane političkih stranaka i određenih medija.
„Problem je što je većina ovih narativa deljenja preko anonimnih naloga preko društvenih mreža, što je iskorišćeno kako se ne bi moglo naći ko stoji iza njih. Što se tiče stranih aktera, rekla bih da su izbori na Kosovu bili veoma interesantni za Rusiju“, kazala je Jakupi.
Dušan Radaković iz nevladine organizacije ACDC naveo je da je tokom parlamentarne kampanje i kod srpskih partija postojao govor mržnje, kao i da su partije svoje kampanje vodile preko društvenih mreža.
„Ako pričamo o pluralizmu, mislim da je dobro što je po prvi put, učestvovalo šest srpskih partija na severu i očekujem na lokalnim izborima da ih bude još. Bojkot izbora u srpskoj zajednici nije bio, glasalo je 55 hiljada Srba, što ni u snu nisam očekivao. Krenulo se sa narativom iz Beograda da ako se ne glasa za Srpsku listu, biće novih iseljenja, praviće se kontejneri za raseljena lica u Raškoj, Kuršumliji, Kruševcu… Ako Srpska lista ne pobedi ili nema svih deset mandata, svi Srbi sa Kosova treba da se isele“, kazao je on.
Brikenda Redžepi, predsednica Odbora Saveta za štampu Kosova rekla je da na Kosovu postoje mediji koji su profesionalni i oni koji nisu. Kako je dodala, svaki od njih je tokom izbora nastavio da radi svoj posao kao i ranije.
„Dobro je što je Kosovo slobodna zemlja u kojoj mogu postojati različiti mediji. To je dobro usled činjenice da odgovornost ide ka građanima, kako bi oni stekli svest, da znaju da identifikuju šta je profesionalno, a šta nije. Ja ne verujem da određena zemlja može dopreti do nivoa demokratije ako se ide sa gušenjem sloboda“, dodala je ona.
Podsetimo, parlamentarni izbori na Kosovu su održani 9. februara. Pokret Samoopredeljenje potvrđen je kao partija koja je osvojila najviše – 42,3 odsto glasova. Ova stranka je, prema rezultatima, dobila 48 mesta u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova dobila je 20,95 odsto glasova ili 24 mandata. Demokratski savez Kosova dobio je 18,27 odsto glasova odnosno 20 mandata. Koalicija AAK-Nisma zauzela je četvrto mesto sa 7,06 odsto glasova ili osam mesta. Srpska lista je obezbedila devet mandata, a stranka Za slobodu, pravdu i opstanak jedno mesto.
