Kako je naveo, od 16. januara „stranci“ se na svim prelazima i na aerodromu u Prištini informišu o zakonskim obavezama koje se odnose na ulazak, boravak, zapošljavanje i kretanje na teritoriji Kosova.
Svečlja je istakao da je ovaj period namenjen informisanju građana i stranih posetilaca, kako bi se izbegle „eventualne nejasnoće“ pre početka pune primene zakona.
„Strani posetioci moraju imati važeće putne isprave, poštovati trajanje i svrhu boravka i dostaviti adresu u roku od tri dana od ulaska“, naveo je Svečlja.
Prema njegovim rečima, kratkoročni boravak na Kosovu dozvoljen je do 90 dana u okviru 180 dana, bez prava na rad, dok je za zapošljavanje neophodno posedovati dozvolu boravka i dozvolu za rad.
On tvrdi i da kosovski MUP olakšava administrativne procedure, omogućavajući elektronsku prijavu adrese, kao i podnošenje zahteva za dozvole boravka u Severnoj Mitrovici, Gnjilanu i Prizrenu.
Govoreći o Zakonu o vozilima, Svečlja je poručio da se propisi odnose podjednako „na strane državljane i građane Kosova“, uključujući rokove za korišćenje vozila registrovanih van Kosova, kao i pravila za upotrebu „stranih“ vozačkih dozvola.
„Ovi zakoni se podjednako primenjuju na sve i usklađeni su sa evropskim standardima, kako bi se garantovala bezbednost, transparentnost i jednak tretman. Oni su neophodni za upravljanje granicama, migracijom i javnim redom“, poručio je.
Na kraju obraćanja, Svečlja je pozvao građane i strane posetioce da prate zvanične kanale institucija radi dodatnih informacija i tehničke podrške tokom informativnog perioda.
„Zahvaljujem vam na saradnji i razumevanju. Želim vam dobrodošlicu i prijatan boravak u Republici Kosova“, zaključio je on.
Zakoni o strancima i vozilima – hronologija i osnovne odredbe
Najava primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima prvi put je objavljena u septembru prošle godine, kada su kosovske vlasti najavile da će ovi propisi početi da se primenjuju kako bi se uredili pitanja boravka „stranaca“, ali i saobraćajne regulative za vozila registrovana van Kosova.
Prema najavama kosovske vlade u tehničkom mandatu, prvi korak sprovođenja ovih zakona počeo je 16. januara, kada je pokrenuta informativna kampanja na administrativnim prelazima.
Tokom ovog perioda, koji traje do 15. marta, „strane državljane“ i lokalno stanovništvo obaveštava se o zakonskim obavezama, pravilima prijave boravka i rokovima za upravljanje vozilima sa stranim tablicama.
Zakon o strancima predviđa da se svi koji nemaju kosovsko državljanstvo, a borave na njegovoj teritoriji duže od kratkotrajnog perioda, moraju prijaviti policiji u roku od 72 sata od ulaska i, ukoliko ostaju duže, podneti zahtev za odgovarajuću dozvolu boravka.
Zakon o vozilima tiče se vozila registrovanih izvan Kosova, prema tim pravilima, takva vozila mogu učestvovati u saobraćaju najduže tri meseca, a vožnja na ovlašćenje, kako je najavljeno, više neće biti dozvoljena.
Nakon informativnog perioda, od 15. marta, kako je naglašeno, počinje puna primena ovih zakona.
Uticaj zakona na srpsku zajednicu
Primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima može imati direktan uticaj na veliki broj pripadnika srpske zajednice na Kosovu, naročito na one koji nemaju kosovska lična dokumenta, a svakodnevno žive, rade ili studiraju na njegovoj teritoriji. Novi propisi predviđaju obavezu prijave boravka u roku od tri dana od ulaska, kao i poštovanje jasno definisanog trajanja i svrhe boravka.
Zakoni će posebno uticati na građane koji svakodnevno dolaze iz centralne Srbije na Kosovo zbog posla ili obrazovanja, jer se prema novim pravilima formalno tretiraju kao strani državljani, uz obavezu regulisanja statusa kroz propisane administrativne procedure. U praksi, to može značiti dodatne procedure pred institucijama, ali i moguće poteškoće ukoliko informacije i postupci ne budu jasno definisani i dosledno primenjivani na terenu.
Zakon o vozilima dodatno otvara pitanje korišćenja vozila sa registarskim tablicama iz Srbije, koja se prema važećim propisima tretiraju kao vozila registrovana u inostranstvu. Takva vozila podležu vremenskim ograničenjima za učešće u saobraćaju, dok se dosadašnja praksa vožnje na osnovu ovlašćenja više ne smatra dozvoljenom, što zahteva prilagođavanje velikog broja građana koji koriste vozila sa srpskim tablicama.
Sa druge strane, prema izjavi vršioca dužnosti ministra za zajednice i povratak Nenada Vukmirovića iz decembra prošle godine, razmatraju se različiti modeli za rešavanje ovog pitanja, uključujući mogućnost da vozila sa srpskim tablicama budu osigurana na Kosovu ili preregistrovana u skladu sa kosovskim propisima.
Takođe, otvara se i pitanje statusa službenih vozila koja koriste škole, zdravstvene ustanove i javna preduzeća koja funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Ta vozila su registrovana u gradovima u Srbiji, a ukoliko se u praksi budu tretirala kao „strana“, postoji rizik da se oteža funkcionisanje ovih institucija.
Pored pitanja kretanja i saobraćaja, ovi zakoni mogu imati uticaj i na funkcionisanje obrazovnih i zdravstvenih ustanova u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, s obzirom na to da deo zaposlenih dolazi iz centralne Srbije. Ukoliko se procedure za prijavu boravka i izdavanje potrebnih dozvola pokažu složenim ili neujednačeno primenjivanim, to bi moglo dodatno opteretiti svakodnevni rad ovih institucija.
U narednom periodu ključnu ulogu imaće način na koji će se zakoni sprovoditi u praksi.
Srbi uplašeni zbog najavljenih mera. Nedovoljno informacija o tome šta ih čeka od 15. marta
