Jedna od odbijenih žalbi bila je žalba Srpske liste, koja je tvrdila da je politički subjekt Za slobodu, pravdu i opstanak (ZSPO) osvojio mandat namenjen srpskoj zajednici pretežno glasovima iz opština i sa biračkih mesta sa albanskom većinom, čime je, prema navodima te stranke, narušena svrha zagarantovanog predstavljanja srpske zajednice.
Vrhovni sud je ocenio da su ti navodi neosnovani. U obrazloženju se navodi da su, prema Ustavu i Zakonu o opštim izborima, glasovi lični, jednaki, slobodni i tajni, kao i da birački spisak ne sadrži podatke o etničkoj pripadnosti birača. Zbog toga, kako je zaključio sud, ne postoji pravni osnov da se valjanost glasa ili izborni rezultat dovode u vezu sa etničkom pripadnošću birača ili demografskom strukturom sredine u kojoj je glas dat.
Sud je takođe naveo da Srpska lista nije dostavila konkretne dokaze koji bi ukazivali na manipulaciju glasovima ili druge izborne nepravilnosti koje bi mogle uticati na konačan rezultat, već da su njeni navodi zasnovani na pretpostavkama i statističkim poređenjima. Dodaje se i da je ZSPO registrovan politički subjekt za predstavljanje srpske zajednice, zbog čega se, prema oceni suda, ne može smatrati da je narušen ustavni mehanizam zagarantovanih mesta.
Vrhovni sud odbio je i dve žalbe predsednice Nove demokratske stranke Emilije Redžepi.
U prvoj žalbi, Redžepi je tvrdila da postoji nesklad između demografske strukture stanovništva i izbornog rezultata, zahtevajući poništavanje spornih glasova radi raspodele zagarantovanog mandata za bošnjačku zajednicu. U drugoj je tražila proveru zakonitosti glasova koje je ZSPO osvojio na šest biračkih centara u Prizrenu, navodeći da su oni ostvareni u sredinama sa većinskim bošnjačkim stanovništvom.
Vrhovni sud je u oba slučaja zaključio da izborno zakonodavstvo ne povezuje pravo glasa sa etničkom pripadnošću birača, niti postoji ustavni ili zakonski osnov da se glasovi ocenjuju prema etničkoj strukturi stanovništva određenog mesta. Sud je naglasio da birački spisak ne sadrži podatke o etničkoj pripadnosti birača, kao i da Centralna izborna komisija takve podatke ne prikuplja niti obrađuje.
U obrazloženju se navodi i da Redžepi nije dostavila konkretne dokaze o manipulaciji glasovima ili drugim izbornim nepravilnostima, te da statistička odstupanja sama po sebi ne mogu biti osnov za poništavanje glasova ili izmenu izbornih rezultata.
Takođe, Vrhovni sud odbio je i žalbe kandidata Demokratske partije Kosova (PDK) Bekima Hadžijua i Ćendrima Kriezijua, koji su tražili potpuno ponovno brojanje preferencijalnih glasova kandidata svoje stranke. Sud je ocenio da za takav zahtev nisu ponuđeni dovoljni dokazi, kao i da ranije ponovno brojanje dela biračkih mesta nije ukazalo na postojanje sistemskih nepravilnosti koje bi opravdale ponovno brojanje svih glasova.
Odbijanjem svih žalbi okončan je sudski postupak po prigovorima na konačne rezultate izbora, nakon čega je CIK zakazao sednicu za sutra u 11.00 časova na kojoj će sertifikovati konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora.
Server: Kurti bi možda više voleo da Kosovo povede na četvrte izbore
