U novoj podeli zagrantovanih poslaničkih mesta, nevećinske zajednice dobile su ono što im pripada po zakonu, ukupno 20 fotelja. Među njima su i Romi, Aškalije i Egipćani, koji predstavljaju najmarginalizovaniju društvenu grupu na Kosovu. Međutim, ta zagarantovana mesta ranije su predstavljala samo izgovor vlastima da se ne bave njihovim problemima, ocenio je u Sporazumu Isak Skenderi.
„Ja sam se sretao sa ljudima koji su držali mesta zamenika ministra, koji bi mi rekli da i po šest meseci nisu mogli da se sastanu sa svojim ministrom. Zamislite vi da šest meseci ne možete da se sastanete sa svojim ministrom, da pokrenete pitanja od značaja za zajednicu koju predstavljate“.
Kurti okreće novi list. Umesto zadovoljenje političkih apetita, najavljuje suštinske promene u odnosu prema Romima, kaže Skenderi.
„Ono što očekujemo je ono što je gospodin Kurti naveo u više navrata, da nije zainteresovan da se prema Romima, Aškalijama i Egipćanima odnosi tako što će da im da određene pozicije i da zadovolji određene političke apetite, već je naveo da je zainteresovan da se bavi osnovnim problemima sa kojima se zajednica suočava. Napominjem da je on jedan od retkih političara, ne samo na Kosovu već u čitavom regionu, koji je javno priznao da je jedan od razloga za isključenost romske zajednice tzv.“anticiganizam“ odnosno specifični rasizam protiv ove zajednice i da je napomenuo da institucije moraju da rade više na eliminisanju uzroka tih problema više nego posledica“, istakao je Skenderi.
Iz predizborne kampanje, ali i nakon nje, moglo se zaključiti da Srpska lista Aljbinu Kurtiju ne samo da nije potrebna, nego nije ni poželjna za bilo koji vid saradnje, smatra politikolog iz Gnjilana Ljubomir Stanojković.
„Moramo da priznamo da i kosovske institucije, pre svega ljudi koji su na položaju, sa ignorisanjem gledaju na listu Srpska, s obzirom na to da znaju da je ona beogradski projekat i da uglavnom sve neke glavne instrukcije kada je u pitanju njihovo delovanje, dolaze iz pravca Beograda. Iz tog razloga, mislim da kosovska centralna vlast ima jedan nipodištavajući i ignorantski odnos prema svima njima“.
S druge strane, Stanojković ističe da nema ništa pogrešnog u tome što se srpski politički predstavnici konsultuju sa maticom, bez obzira na to da li oni bili iz Srpske liste ili ne.
„Kosovo je problem rešavanja Srpsko-Albanskog pitanja i iz tog razloga, predstavnici srpske zajednice mnogo su obazriviji u donošenju bilo kakve odluke, koja je za Kosovo možda strateška. Oni to gledaju na drugačiji način, jako emotivan način i normalno je da paze da neki njihov potez, neko njihovo ponašanje, neki njihov stav, ne bude u konfrontaciji sa mišljenjem i stavom Beograda. Ponavljam, to je problem Srpsko-Albanskog odnosa“, pojašnjava Stanojković.
Novinar Refik Kasi veruju da će bošnjački politički predstavnici u kosovskom parlamentu biti uspešniji nego pre, jer, po prvi put, u novom sazivu nastupaju svi zajedno, u multietničkoj parlamentarnoj grupi, zajedno sa drugim manjinskim poslanicima.
„Ovo sada daje veliku nadu da, ako ništa drugo, bar oko rešavanja problema imaju jedinstven stav i jedinstven nastup. Do sada su na rešavanje problema različito gledali i zbog toga, verovatno, i nije bilo rezultata koje smo svi mi očekivali“.
U emisiji su objavljeni i rezultati ankete sprovedene na Fejsbuk stranici “Sporazom”. Na pitanje “Da li smatrate da će novi predstavnici manjinskih zajednica u novoj vladi Kosova učiniti više za manjine nego njihovi prethodnici” ispitanici su bili podeljeni. Ipak, 55 odsto njih pesimistički gleda na budućnost, smatrajući da u toj nameri neće uspeti.
