Na dan svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Vjosa Osmani, Glauk Konjufca i Aljbin Kurti poslali su zajedničko pismo predstavnicima Uneska i artikulisali su konkretne zahteve, a prvi se odnosi na zaštitu Visokoh Dečana, Pećke patrijaršije, Gračanice i Bogorodice Ljeviške.
„Prvo smo zatražili da se četiri kosovska spomenika koja su navedena na Uneskovoj listi svetske baštine (manastir Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu) uklone iz kategorije ‘u riziku’, jer su se bezbednosne okolnosti na Kosovu potpuno promenile od daleke 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi“, navodi se u pismu koje je objavio Aljbin Kurti.
Sa Vjosom Osmani i Konjufcom pozivaju predstavnike Uneska „da pregledaju zastarelu terminologiju, jer se u izveštajima i dokumentima Uneska i dalje pominju ‘Autonomna pokrajina Kosovo’ i ‘Privremene institucije samouprave u Prištini“ i da se izvrši prilagođavanje novim okolnostima.
„Treće, zahtevali smo početak procesa promene državne strane odgovorne za četiri spomenika, uklanjanjem Srbije i stavljanjem Kosova. Iako je Srbija država potpisnica liste svetske baštine za četiri predmetna spomenika, ona nema stvarnu ili pravnu kontrolu nad njima, pa shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema Unesku. Uverili smo zvaničnike Uneska da ćemo se kao i ranije u budućnosti zalagati za zaštitu, promociju i razvoj svih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu“, preneo je Kurti delove pisma.
Dodaje da su sa Osmanijevom i Konjufcom, u ime institucija, koje predstavljaju, garantovali da je „Kosovo u potpunosti spremno za članstvo u Unesko“.
„Verujemo da nemogućnost pridruživanja 2015. godine u odsustvu vrlo malog broja glasova ne bi trebalo da se pretvori u dugoročnu kaznu za Kosovo. Spremni smo da budemo deo velike Uneskove porodice koja će čovečanstvu doneti dodatnu vrednost kroz naše kulturno nasleđe i biti deo zajedničkih napora za trajni mir u svetu. Verujemo u univerzalnost kulturne baštine i kao takvu u njen objedinjavajući potencijal“, napisali su Vjosa Osmani, Glauk Konjufca i Aljbin Kurti.
