Osmani je, kao gost Atlanskog saveta, u onlajn razgovoru sa izvršnim potpredsednikom te organizacije Dejmonom Vilsonom, na pitanje za dijalog sa Beogradom, kazala da će napredak zavisiti od toga „koliko će Srbija ispuniti svoje obaveze“ i kako napreduje na evropskom putu, jer, prema njenim rečima, „ne može sedeti na dve stolice“.
„Ne možete flertovati sa Rusijom kako vojno, tako i u drugim oblastima, i govoriti da ste privrženi evropskim vrednostima. Ne možete se držati prošlosti, a imati za cilj članstvo u EU. Ne možete se zalagati za ljudska prava, a istovremeno promovisati ideju podele na osnovu etničke granice“, smatra Osmani i poručuje da je „vreme da Srbija odluči šta želi“.
Kazala je da veruje u multietničke vrednosti zapisane u kosovskom ustavu, koje se, tvrdi, primenjuju u svakodnevnom životu.
Kosovo, prema njenim rečima, pokazalo je u dosadašnjem dijalogu da je uvek konstruktivno, i da drži ispruženu ruku saradnje.
„Kosovo nije zemlja koja destabilizuje druge u regionu. Neophodno je razgovarati jasnim rečnikom sa Srbijom“, kazala je Osmani.
Ukazala je da uskoro treba da se nastavi dijalog i da Priština na sastanak ide spremno, sa namerom da se postigne sporazum koji bi predviđao međusobno priznanje u granicama u okviru kojih je proglašena nezavisnost 2008.godine.
Prema njenim rečima ima mnogo pitanja koja bi mogla doprineti napretku, a najvažnije za građane je pitanje nestalih lica.
Srbija, kaže, treba da otvori svoje arhive i pokaže gde su nestala lica.
Istakla je da treba ukloniti i barijere koje koče slobodu kretanja.
„Međutim ne mogu razgovarati o nekim nalepnicama na tablicama, dok se ne reši sudbina nestalih. Tek kada se reši pitanje nestalih lica možemo otvoriti novo poglavlje“, poručuje Osmani.
Ona je kazala da veruje u novu američku administraciju, ističući da predsednik SAD Džozef Bajden najbolje poznaje Kosovo.
„On najbolje razume i potrebu za transatlanstkom saradnjom, jer uvek kada je ona bila slaba naš region je bio izložen patnjama“, objasnila je Osmani,uz nadu da će Bajden doprineti da Kosovo postane članica NATO,
Jer, kako kaže, Kosovo u NATO ne bi bio samo uspeh za Prištinu, već i za SAD i bezbednost u regionu.
Na pitanje šta je sledeći korak na putu Kosova ka članstvu u NATO, Osmani je rekla da postoje dva glavna stuba na kojima se baziraju napori za članstvo Prištine u toj organizaciji – jedan je diplomatski, koji podrazumeva nastojanja da se državama članicama objasni da je članstvo Kosova u NATO važno ne samo za Prištinu, već i za region, a drugi praktičniji
Kako je rekla Kosovske bezbednosne snage, koje je nazvala vojskom, izgrađene i postaju sve profesionalnije iz dana u dan, i ustrojene su po svim standardima NATO, i spremne su da učesvuju u svim misijama, u kojima, prema njenim rečima, mogu da doprinesu miru.
