„Kada kažemo depolitizacija, stojimo pri tome da takozvana država Kosovo nema šta da traži u Unesku. Unesko nije mesto gde ima prostora da se priča o tome da li Kosovo, koje nema stolicu u UN, kojeg nije priznalo više od polovine zemalja, treba da bude član te organizacije“, rekla je Brnabić na 41. zasedanju Generalne konferencije Unesko u Parizu.
Dodala je da su „teški primeri“ ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu dokaz koliko je važna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.
Brnabić je naglasila da su „četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine“ na Kosovu–Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali je istakla da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.
Poručila je da je srpska baština na Kosovu od nemerljivog značaja, ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo dragocene evropske i svetske baštine. Ona je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska, dijalogu i konsenzusu, a ne unilateralizmu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska.
Na pitanje da li smatra da su premijer Albanije Edi Rama i premijer Kosova Aljbin Kurti iskoristili svoje prisustvo na Mirovnom forumu u Parizu da dodatno lobiraju za eventualno članstvo Kosova u Unesku, Brnabić je kazala da verovatno jesu i da pre svega misli na Kurtija.
„Smatram da Rama nije to uradio, mislim da oni to rade javno zbog unutrašnje politike i popularnosti, što nije korektno. U svakom slucaju, ako mene pitate, mislim da od tog posla nema ništa“, rekla je ona.
Brnabić je dodala da će možda biti teže kada se SAD vrate u članstvo u Unesko i ističe da je na Srbiji da radi na tome proaktivno i da insistira na depolitizaciji.
Premijerka Srbije sastala se i sa generalnom direktorkom Uneska Odre Azule, a učestvovaće i na svečanosti povodom 75-godišnjice te organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu.
